Пре 112 година, 26.1.1910. Народна скупштина Краљевине Србије, на иницијативу Окружног начелства Крајинског округа, усвојила је закон о установљењу мушке Учитељске школе у Неготину. Јула исте године њу су уписала 32 ученика из Србије, Црне Горе и са простора Македоније која је тада још увек била део Османског царства.

Била је то пета учитељска школа у Србији, поред Учитељске школе у Алексинцу, Мушке учитељске школе у Јагодини, Женске учитељске школе у Београду и Женске учитељске школе у Крагујевцу.

Укључујући Богословију, истовремено је била тек шеста државна стручна школа. Свеукупно их је било девет, скупа са приватним стручним школама као што су Геодетска и грађевинска академија професора Андоновића, Уметничко-занатска школа и Српска музичка школа, чији је директор тада био Неготинац Стеван Стојановић Мокрањац.

Међу запосленима у Учитељској школи у Неготину, према истраживању историчара Милоша Петровића, већ прве године било је професора, наставника, учитеља, хонорарних наставника у које су спадали и свештеник и војни капелник, као и школски лекар. Знатан део њих био је такође запослен у неготинској Гимназији.

Широк спектар изучавања обухватао је предмете попут математике, српског језика, јестаственице, опште историје и земљописа, немачког језика, гимнастике, краснописа и цртања, музике и нотног певања, хришћанске науке и црквеног певања, ручног рада и пољске привреде.

Учитељска школа у Неготину неколико пута је мењала свој дом. Првобитно је користила просторије Гимназије, потом једну приватну зграду, да би априла 1912. започела изградња наменске зграде чији је архитекта био Јован Новаковић. Услед Првог и Другог балканског рата, завршена је 1914. године. Зграда некадашње Учитељске школе, упркос каснијој надоградњи, од 1983. године представља непокретно културно добро под заштитом државе.

Године 1972. Учитељска школа прерасла је у Педагошку академију. Законом из 1993. године педагошким академијама је промењена делатност, те је у Неготину настала Виша школа за образовање васпитача. Напослетку, 1998. она је сведена на одељење Педагошког факултета из Врања, у оквиру Универзитета у Нишу.

Горњи део илустрације чини фотографија Учитељске школе из 1953. године, која се чува у Историјском архиву Неготин. Испод тога је зграда након доградње још једног спрата 1963. године, детаљ са рагледнице.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.