Пре 45 година, 19.2.1977. владе СФР Југославије и СР Румуније потписале су Споразум о условима проширења сарадње у коришћењу хидроенергетског потенцијала Дунава. Истог дана, на основу тог Споразума закључен је Уговор о изградњи и експлоатацији хидроенергетско-пловидбеног система ,,Ђердап IIˮ, на 863. километру Дунава, односно локацији Кусјак-Велико острво (Ostrovu Mare), недалеко од Прахова, у општини Неготин.

Идеја о ,,Ђердапу IIˮ постојала је и пре него што је 30.11.1963. потписан споразум о изградњи првог ХЕПС ,,Ђердапˮ код Сипа, то јест, Караташа. Предлог за две бране издвојио се 1960. године. Према истраживању историчара Милоша Петровића, крајем јануара 1962. Народни одбор среза Зајечар, који је био надлежан за простор Тимочке Крајине, предложио је Предузећу у изградњи хидроелектрана ,,Ђердапˮ да Просторни план приобалног подручја не обухвати само приобаље од Београда до будуће ђердапске бране код Караташа, већ да се прошири до Прахова, односно Радујевца, уз закључак ,,поготову када се има у виду и евентуална градња бране код Грујеˮ, како је наведено у документу.

Груја је насеље на румунској обали Дунава, насупрот Радујевцу. Реч је о низводнијој локацији. Ипак, преовладала је идеја о изградњи узводнијег ,,Ђердапа IIˮ, на простору Кусјак-Велико острво. Премда у мањој мери него што је то било са старијом истоименом браном и ђердапским насељима, изградња ,,Ђердапа IIˮ јесте угрозила узводна подунавска насеља, најпре Михајловац и Брзу Паланку, за коју је изграђено ново насеље, али и остала места до Корбова, речни екосистем и део археолошког наслеђа, о чему се неретко пише на фејсбук страници Упознајте Борски округ.

Истовремено, данашњи дан 1977. године означио је први званични корак у настајању енергетског гиганта, чија се моћ од 1985. повећавала у етапама, и потенцијалног транспортног чворишта коме је, поред пловидбене, такође предвиђена важна улога у друмском и железничком саобраћају.