Година 1984. памти се по највећем спортском такмичењу икада одржаном на простору некадашње Југославије. Биле су то 14. Зимске олимпијске игре одржане у Сарајеву од 8. до 19. фебруара. Тадашња СФР Југославија, на челу са Сарајевом, изборила је домаћинство оставивши иза себе јапански град Сапоро и шведски град Гетеборг.

Према званичним подацима Олимпијских игара, у Сарајеву је учествовало 1272 спортиста из 49 земаља. Највећи број медаља освојио је СССР [25], иза кога је са једном медаљом мање била Источна Немачка [24], затим Финска [13], Норвешка [9], САД [8], Шведска [8] и још једанаест земаља са бар једном медаљом, од Канаде до Јапана.

Медаље, које су из Југославије отпутовале на крајњи запад и крајњи исток света, израдила је Златара Мајданпек – оновремени гигант југословенске прерађивачке индустрије. Произведено је 285 медаља, од чега су 222 додељене.

Након раније остварених извоза у далеке богате земље, као и израде Штафете младости, ово је несумњиво био врхунац пословања Златаре Мајданпек. Зимске олимпијске игре из 1984. године тако су, уз име Сарајева, уписале и име Мајданпека у историјат Олимпијских игара.

Медаље је дизајнирао Небојша Митрић, чувени вајар који се на фејсбук страници Упознајте Борски округ спомињао у више наврата. Најпре у вези са Неготином захваљујући споменику Хајдук Вељку на Кушљи који је 1983. године подарио Неготинцима, али и са Доњим Милановцем, као аутор раније представљене свечане медаље са ликом Хајдук Вељка која је поводом откривања неготинског споменика израђена у Мегапласту.

Када је реч о олимпијским медаљама, централни мотив предње стране је лого 14. Зимских олимпијских игара, изнад кога је пет олимпијских кругова. По ободу је исписано ,,XIV ZIMSKE OLIMPIJSKE IGRE SARAJEVO 1984ˮ. На задњој страни је стилизована глава атлете са ловоровим венцем.

Једином југословенском освајачу медаље Јурету Франку, који је у велеслалому освојио сребро, ИПМ Мајданпек је доделио посебни олимпијски златник. Даривани су и остали југословенски представници. Поводом Зимских олимпијских игара 1984. године, Златара Мајданпек је такође израдила низ кованица.

Један од мотива са њих, којим се представљала Југославија, управо је био из овога краја. На кованици од 250 динара, израђеној 1983. године, приказом скулптуре ,,Прародитељкаˮ представљен је Лепенски Вир.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.