Пре 70 година, 8.3.1952. одлуком Народног одбора града Неготина, на предлог управе Музеја Крајине, као посебна институција основан је Историјски архив у Неготину. Тада под називом ,,Градска државна архиваˮ.
Одлуку је потврдио Савет за просвету, науку и културу НР Србије 26. јуна исте године. Неготински архив првобитно је баштинио грађу Кључког, Поречког и Крајинског среза, да би фебруара 1996. године трима општинама на споменутом подручју (Кладово, Мајданпек и Неготин) била додата и тада општина Бор са издвојеним архивским одељењем. Територијална надлежност архива тиме је заокружена на читав Борски округ, односно на општине Кладово, Мајданпек, Неготин и град Бор.
Архив је у неколико наврата мењао свој назив: Државни историјски архив Неготин (1952-1959), Историјски архив среза Неготин (1959-1965), Историјски архив среза Зајечар-Неготин (1965-1967), Историјски архив Неготин (1968-1974) и Историјски архив Крајине, Пореча и Кључа (1974-1987), након чега је враћен назив ,,Историјски архив Неготинˮ.
Укупна количине грађе у архиву износи више од 1500 метара. У најзначајније архивске фондове убрајају се фондови окружних и среских начелстава, варошких и сеоских општина, окружних и среских судова, просветних установа, привредних предузећа и разних удружења. Фондови ,,Начелство округа Крајинског – Неготин 1839-1924ˮ, ,,Окружни суд Неготин 1839-1944ˮ и ,,Окружни одбор занатских удружења – Неготин 1921-1947ˮ проглашени су културним добром од изузетног значаја. У архивску грађу од изузетног значаја сврстане су и црквене матичне књиге за период од 1837. до 1906. године које се чувају у Неготину (133) и Бору (32).
Несумњиво је реч о најважнијој установи за хроничаре и историчаре који се баве овдашњом локалном историјом, самим тим и за аутора фејсбук странице Упознајте Борски округ. Поред значаја због чувања архивске грађе, Историјски архив Неготин такође има издавачку делатност. До данас је публиковано стотинак књига. Године 1998. покренут је и часопис ,,Баштиникˮ.
На илустрацији су приказане фотографије Историјског архива Неготин снимљене седамдесетих година 20. века. Уз многобројне архивске фондове, важан део чине збирке. Међу њима су управо збирке фотографија, али и збирке микрофилмова, збирке штамбиља и печата, збирке мемоарске грађе, збирке плаката, збирке рукописних хроника, збирке архивалија и друге.