Пре 171 годину, 5.6.1851. по грегоријанском и 24.5.1851. по јулијанском календару, у Мајданпеку је постављен камен темељац за прву српску бакарницу. Рударски радови покренути две године раније донели су и развој индустрије. Заједно са стакларом коју је Аврам Петронијевић подигао код Белице и тополивницом у Крагујевцу, погон покрај Мајданпека сматра се пиониром индустрије у Србији.

Мајданпечко предузеће је првобитно изграђено за топљење гвожђа, али су почетни радови на откопавању руде бакра 1850. усмерили рад на топљење овог метала. Управо је бакар, по коме је Мајданпек постао познат, био део конструкције. Зидови топионице утегнути су дебелим једноливним бакарним сајлама у три паралелна прстена, док су на угаоним профилима ојачани бакром.

Пројектант топионице са две полуфуруне био је Норберт Сојка, начелник Рударског одељења при Министарству финансија. Изградњу зграде топионице и пратећих објеката надзирао је мајор Атанасије Милојевић. Остаци старе топионице данас су у лошем стању, упркос својевремено квалитетној изградњи, али су уједно под заштитом Републике Србије као културно добро од великог значаја.

Према истраживању историчара Милоша Петровића, о важном догађају су 2.6.1851. по јулијанском календару известиле ,,Србске новинеˮ. Свечаности су присуствовале бројне званице, од државника попут министра финансија Пауна Јанковића до радника међу којима је било мајданпечких Немаца, Чеха, Пољака, Мађара, Словенаца, Срба и Влаха – како су пренеле новине. Опширни чланак започет је нескривеним одушевљењем:

,,Са Старице, на Духове. Срби! Један путник, који, као што можете из овога видити, није јошт у стању језиком Вашим точно писати, хоће да Вам, као дете отцу, који га ‘рани и пази, приповеди, шта је видио, слушао и у дубљини срца свога чуствовао 24. маја 1851. године у Мајданпеку, кад се темељни камен у темељ прве србске бакарнице улагао.

Примите ово за вечни спомен народниˮ.

Уз опис весеља, даљи текст цитира временску капсулу положену у темељ са речима:

,,Књажевство Србско. Окружје крајинско, Срез поречко-речки.
Под владанијем Господара и Књаза Србског Александра Карађорђевића.
И ревности попечитеља финансије, полковника, касалера Пауна Јанковића.
Постави се данас 24. маја 1851. године темељ бакарне топионице.
По плану и управљању началника одељења рударскога Норберта Сојкеˮ.

Након свечаног чина, министар финансија је додао: ,,До века стајала, до века топила, и одвека довека изобиљне и најбоље врсте бакра правителству и народу српском давалаˮ.

У доњем делу илустрације је приказан комплекс мајданпечке топионице, цртеж Феликса Каница из 1861. године.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.