Пре 113 година, 18.3.1910. по грегоријанском и 5.3.1910. по јулијанском календару, указом Његовог величанства краља Петра I Карађорђевића, на предлог министра унутрашњих дела и на основу члана 6 Закона о местима, Кривељ је проглашен варошицом.
Дотадашње село, које је имало школу, читаоницу, велелепну цркву и за оно време развијену привреду у односу на окружење, истицало се немалим бројем становника. Последњи попис становништва у Краљевини Србији, спроведен управо 1910. године, забележио је у Кривељу 3049 настањених, односно 3046 присутних становника. На подручју тадашњег Тимочког округа, бројније становништво имали су само Велики Извор, Злот, Књажевац и Зајечар.
Имућство Кривељана такође је било пресудно за проглашење варошицом. То најпре потврђује сточни фонд. Према истраживању историчара Милоша Петровића, Кривељ је на попису 1910. године по броју говеда и свиња био на трећем месту у Зајечарском срезу, али је истовремено имао највише оваца (9698) и коза (1388). Притом, убедљиво је предњачио по броју кошница. Забележена је 781 кошница, што је безмало двоструко више у односу на Вражогрнац који је са 445 био на другом месту у Зајечарском срезу.
Развој Кривеља, започет након хатишерифа из 1833. године и присаједињења Кнежевини Србији, континуирано је трајао до почетка 20. века. Више чинилаца говори о томе, неки су образложени у ранијим објавама на фејсбук страници Упознајте Борски округ. Кривељани су били свесни тог развоја, о чему сведочи и то што је проглашење варошицом било иницирано жељом самих мештана.
Историјски извор који управо то истиче, јесте приказани ,,Полицијски гласникˮ, оновремено службени лист Министарства унутрашњих дела, на чијој је насловној страни пренето проглашење Кривеља варошицом. Реч је о 10. броју из 1910. године који је објављен 14. марта по тада актуелном јулијанском календару.
Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, истакнуто је: ,,да се село Кривељ, које сачињава општину кривељску у срезу зајечарском, по изјављеној жељи његових становника, прогласи за варошицу под називом: Кривељˮ.