Пре 60 година, 30.11.1963. у суботу, Југославија и Румунија потписале су у Београду ,,Споразум о изградњи и експлоатацији хидроенергетског и пловидбеног система Ђердап на реци Дунавˮ, уз низ конвенција, протокола и других аката у вези са изградњом. Неколико месеци касније, 6.7.1964. потврђен је Законом о ратификацији Споразума.
Према истраживању историчара Милоша Петровића, дневни лист ,,Политикаˮ писао је о Ђердапу десет дана заредом након потписивања Споразума. Између осталог, преневши 2. децембра:
,,У новој згради Савезног извршног већа, у 11:30 часова (субота, 30. новембар), председник Републике Тито и председник Државног савета НР Румуније Деж потписали су заједничко саопштење о посети румунске делегације и о југословенско-румунским политичким разговорима. Споразум о изградњи хидроенергетског и пловидбеног система на Дунаву, у Ђердапу, такође носи потписе председника СФРЈ Тита и председника рум@унског Државног савета Дежа. Овај споразум, о коме су преговори вођени од 1960. године, регулише сва међусобна права и све обавезе страна-учесница у изградњи ђердапског система, дајући Југославији и Румунији потпуну равноправност у свим областима изградње и експлоатације овог системаˮ.
Радови су свечано отворени 7.9.1964. године. Непосредно пре, у Кладову је отпочела изградња нових стамбених зграда, уз предвиђање хотела и нове инфраструктуре. Тих година, Кладово је доживело највећи прилив становништва. На попису 1961. имало је 2683 становника, да би се до следећег пописа 1971. године тај број попео на 6957.
Истовремено је науштрб Добре, Доњег Милановца, Мосне, Голубиња, Текије, Сипа и суседних румунских насеља створено акумулационо језеро. Просторни план подручја Дунава од Београда до ,,гигантске бранеˮ настао је две године пре потписивања Споразума и 28.11.1961. достављен је Предузећу у изградњи ,,ХЕ Ђердап“. Шира јавност о потапању и пресељењима почела је да говори децембра 1963. године. Идентитет кројен вековима, заувек је промењен.
Преписка Предузећа у изградњи ,,ХЕ Ђердапˮ и Савета за културу НР Србије забележила је још 1962. године 52 угрожена археолошка локалитета. Утрошак за заштиту споменика бележио је раст, међутим, богата прошлост Ђердапа заправо се тек откривала. Године 1967. обелодањен је раније откривени локалитет као јединствена праисторијска култура названа ,,Лепенски Вирˮ. Пре потапања је дислоциран, као и Трајанова табла.
Горњи део илустрације приказује макету ХЕПС ,,Ђердап Iˮ са разгледнице из 1964. године. Испод тога је део чланка ,,Један живот нестаје, нови се рађаˮ објављеног 8.12.1963. у ,,Политициˮ.