19.2.1977. године Владе СФР Југославије и СР Румуније потписале су Споразум о условима проширења сарадње у коришћењу хидроенергетског потенцијала Дунава. Истог дана, на основу тог Споразума закључен је Уговор о изградњи и експлоатацији хидроенергетско-пловидбеног система ,,Ђердап IIˮ, на 863. километру Дунава, односно локацији Кусјак – Велико острво (Ostrovu Mare), недалеко од Прахова, у општини Неготин.

Идеја о ,,Ђердапу IIˮ постојала је и пре него што је потписан споразум о изградњи првог ХЕПС ,,Ђердапˮ код Сипа, то јест, Караташа. Предлог за две бране издвојио се 1960. године, да би потом, према истраживању историчара Милоша Петровића, крајем јануара 1962. Народни одбор среза Зајечар, тадашња административна управа за Тимочку Крајину, предложио Предузећу у изградњи хидроелектрана ,,Ђердапˮ да Просторни план приобалног подручја не обухвати само приобаље од Београда до будуће ђердапске бране код Караташа, већ да се прошири до Прахова, односно Радујевца, уз закључак ,,поготову када се има у виду и евентуална градња бране код Грујеˮ, како је наведено у документу.

Груја је насеље на румунској обали Дунава, насупрот Радујевцу. Реч је, дакле, о низводнијој локацији. Ипак, од 1962. до 1977. преовладала је идеја о изградњи узводнијег ,,Ђердапа IIˮ, на простору Кусјак – Велико острво. Премда у мањој мери него што је то било са старијом истоименом браном и ђердапским насељима, изградња ,,Ђердапа IIˮ јесте угрозила узводна подунавска насеља, најпре Михајловац и Брзу Паланку, за коју је изграђено ново насеље, али и остала места до Корбова, речни екосистем и део археолошког наслеђа, о чему је и раније било речи на фејсбук страници Упознајте Борски округ.