Попут српске ,,Данице”, коју је Вук Караџић покренуо 1826. године, Људевит Гај је у Загребу 1835. покренуо ,,Даницу – Хорватску, Славонску и Далматинску (старим хрватским правописом: Danicza Horvatzka, Slavonzka y Dalmatinzka)”, која је потом променила назив у ,,Даница Илирска (Danica Ilirska)”.
Људевит Гај је био један од носилаца панславистичке идеје у 19. веку, те је садржај часописа прожимала идеја југословенства, тада називана ,,словенским илиризмом”. Отуд, поред предела Аустријског царства насељених Хрватима, Србима и Словенцима, објављивани су текстови и о Кнежевини Србији.
Године 1846. знаменити лингвиста и књижевник пропутовао је Кнежевином Србијом. Своје утиске са путовања забележио је писмима која је слао пријатељу у Загреб. Према истраживању историчара Милоша Петровића, та писма је Даница Илирска објављивала у више бројева 1848. и 1849. године – под називом ,,Pisma iz Sarbie priatelju G. u Zagreb”. У њима је описан шири простор тадашње Србије, од чега је значајан део била Тимочка Крајина.
Један од опширнијих описа био је о Неготину. Људевит Гај, такође познат као утемељитељ латиничног писма које данас користи и српски језик, нарочито је похвалио Неготинце. Између осталог, навевши:
,,Из Радујевца отишо сам преко лиjепе равнице за два сата у Неготин. Сва ова равница чини се као шарена простирка због лијепих кукурузом и свакојаким житом усијаних њивах, и угодно цватућих ливадах, окружена је од сјевера и истока Дунавом, од поднева и запада угодним мањим и већим бреговима, на којима особито добро и знаменито чарно вино расте…
Неготин, варошица са 613 кућах и 2709 душах. Има столицу епископа Тимочког, конзисториjе епархиjалне, началства и суда окружног, једну цркву, полугимназију, и нормалну школу. Ово је мjесто, гдjе је за вриjеме сарбског рата на дахије под Карагјоргјем, гласовити јунак Хајдук Вељко толико путах Турке разбио, и толико доказах у догодовштини нечувене храбрости вриjедном потомству јуначког свог народа оставио…
Изнад Неготина по добра сата к западу на бријегу види се лијеп намастир Буково. Овамо излази свијет љети на гомиле празником на шетњу; ту се игра коло, и изводе свакојаке невине забаве народне. У самом Неготину није управо најздравије мјесто, јербо је одвећ у низини, љети, особито, кад су веће врућине, много грозница царствује; иначе је свијет јако весео и дружеван, цијео Неготин рекао би, да је једна породица.
Недјељом и празником води се коло у двору началства, ту се хвата старо и младо, богато и сиромашно, од најбогатијех госпојах до простијех дијевојчицах без разлике. На веће празнике, као Ускрс, о Св. Тројици, Петрову дну изводи младеж и друге игре свакојаке народне, у које се кадкад и сједоглави старци помијешају…”
На позадини илустрације је приказана фотографија Неготина са почетка 20. века, део збирке Историјског архива Неготин.