Када су тема сеобе услед изградње ХЕПС ,,Ђердап I”, најчешће се говори о Доњем Милановцу, Текији или Сипу. То нису једина потопљена насеља. Поред оних на румунској страни Дунава, сва приобална насеља у Србији од Добре до Сипа су потопљена.
Нови Сип је званично завршен 29. новембра 1967. године. Мада је потешкоћа било приликом свих пресељења, локације су углавном биле познате. Према истраживању историчара Милоша Петровића, Завод за унапређење комуналне делатности је Предузећу у изградњи ХЕ ,,Ђердап” још 28. новембра 1961. доставио скице урбанистичког програма изградње и уређења новог насеља Доњи Милановац, шест година пре почетних радова. Нови положај Добре, Мосне и Текије се такође сам наметао.
Голубиње, вековима познато као Колумбина широм Европе и као Гегерџинлик у Османском царству, важило је за значајно место. То потврђују раније објаве на фејсбук страници Упознајте Борски округ, попут старих карата или прича о овдашњем састанку српских устаника и османских делегата 1808. године.
На последњем попису становништва пред потоп, 1961. године, Голубиње је имало 1797 становника (без Штрпца). У тадашњој општини Доњи Милановац више је имао само Доњи Милановац. Старо Голубиње се истицало положајем на реткој приобалној равници у Ђердапској клисури, недалеко од Казана у коме је Дунав најужи.
Будуће Ђердапско језеро је потапало ту равницу. За разлику од суседних насеља која су пронашла просторе за нови почетак, судбина Голубиња је била неизвесна. О томе сведочи и чланак ,,Тимока” из 1967. године, који преноси могућност да се ново Голубиње уопште не изгради, већ да мештани нови дом пронађу у околним насељима:
,,Стручне групе инвеститора су извршиле снимање три предложена терена од којих ниједан не одговара условима за изградњу насеља. Пре свега они су површином толико мали да се на њима не могу изградити све куће које треба изместити. Конфигурација предложених терена је таква да отежава решење проблема. Земљиште је веома стрмо што би отежало грађевинске радове. Поред тога постоји опасност да се почетком радова ови терени претворе у клизиште. Најзад, читаво ово подручје је без воде која представља један од битних услова за живот једног насеља.
Када се све ове чињенице узму у обзир поставља се питање: није ли сада тренутак да се сваки грађанин Голубиња определи за пресељење у нова насеља Доњи Милановац или Мосну, или да се одлучније определе за одлазак у друге, развијеније крајеве…”
Напослетку, ново Голубиње јесте изграђено.
Лист ,,Тимок”, 9.6.1967.