Лета 1964. девет студената америчког колеџа Дартмут, основаног 1769. у Хановеру, граду савезне државе Њу Хемпшир, упутилo се на за њих далеки и мистични Дунав. Поред тога што је велика европска река богатством природе и историје сама по себи привлачна, америчким студентима она је била посебно интересантна јер је тих година Хладни рат био у јеку.

За разлику од Југославије, тадашња НР Румунија била је део источног блока, односно Варшавског пакта који је био под утицајем Совјетског Савеза. Отуд је Ђердап, познат и под именом Гвоздена врата, тада био и ,,Гвоздена завеса”. Из угла америчких студената, то је овај предео чинило још мистичнијим. Премда су пропутовали целим током, од ,,пријатељских” до земаља источног блока, Дунав је у источној Србији представљао њихову непосредну границу.

Идеја за подухват лежала је и у коренима једног учесника. Студент Дан Диманеску, иако рођен у САД-у, био је румунског порекла. Према његовим наводима за магазин споменутог колеџа, на идеју је дошао с јесени 1963. године. Управо у том периоду, 30. новембра потписан је споразум о изградњи ХЕПС Ђердап, често спомињан на страници Упознајте Борски округ. Тако су фотографије америчких студената постале још значајније за историју сачувавши изглед клисуре пре потопа приобаља.

Девет студената Дунавом је прокрстарило у кануима. За разлику од данашњег времена, када су кануи релативно чести на овој великој реци, у то време били су нешто неуобичајено. Између осталог, њихова фотографија пловећег кануа крај парламента у Будимпешти била је јула 1965. насловна страна Националне географије.

За источну Србију посебна је фотографија са Великог Штрпца, не рачунајући Шомрду у залеђу, највишег врха клисуре. Иако је данас видиковац Националног парка, оновремено га туристи нису често посећивали, још мање са фото-апаратима. На тај начин некадашњи амерички студенти оставили су редак и можда последњи поглед на стари Казан са његовог врха.

Фото: Кристофер Најт и Ричард Даренс (Дартмут Алумни Магазин)