Територија Борског округа историјски почива на три занимања – рибарству, виноградарству и рударству. Док Доњи Милановац, Текија, Кладово и околна насеља у своју бит имају утемељено рибарство, Неготинска Крајина виноградарство, Мајданпек и Бор свој развој дугују рударству. Отуд, празник рудара представља један од најбитнијих дана у години Мајданпечана и Борана.

Већ дуже од пола века тај посебан датум у календару јесте 6. август, ,,Дан рудара”. Дан када Мајданпек и Бор заузимају посебно место у медијима, дан када су ова два града изникла из руде посећивала велика имена популарне културе и најславнији спортски клубови наше земље. Између осталог, спортски центар у Мајданпеку управо носи назив ,,Шести август”.

Ипак, није одувек било тако. Некада су овдашњи рудари празновали свеце као своје заштитнике. Мада је рудник у Бору у нераскидивој вези са светим Ђорђем, уочи чијег празновања 1903. године је према предању пронађена руда бакра која ће подићи овај град, заштитницима рудара сматрају се свети Прокопије и света Барбара.

Православни хришћани заштитником рудара сматрају светог Прокопија, који се према грегоријанском календару слави 21. јула, док према јулијанском 8. истог месеца. Римокатолици, са друге стране, рударском заштитницом сматрају свету Барбару, која се слави 4. децембра. Ова два датума најчешће су била слављена међу рударима у нашој земљи, па тако и на истоку Србије, у зависности од тога да ли је власник рудника православне или римокатоличке вероисповести.

Дан рудара је, међутим, касније установљен у знак сећања на 6.8.1903. године, управо кључне године за Бор, али због догађаја у једном даљем руднику, између Деспотовца и Ћуприје. Реч је о Сењском руднику, поред Мајданпека и Бора најпознатијем руднику у Србији, који је почетком 20. века био просперитетни рудник мрког угља.

У њему се 21.7.1903. догодила велика несрећа, у којој је погинула цела смена, поводом које су рудари две недеље касније сазвали деветодневни штрајк, започет 6. августа, којим су се изборили за повратак на посао тројице отпуштених колега, скраћење радног времена и бесплатно уље за лампе којима су осветљавали јаме. Овај датум, ипак, почиње да се слави тек након Другог светског рата.

Фото: Музеј у Мајданпеку, Народна библиотека Бор

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.