Милош Петровић

Шездесете године прошлога века биле су године када је овај крај био један од најчешће спомињаних у Југославији. Била је то судбоносна деценија у сваком погледу. И радосна, и тужна. Кладово, Мајданпек и Бор забележили су свој највећи пораст становништва. Разлози су познати. Неготин је, поред својих традиционалних делатности, изградњом хемијске индустрије у Прахову добио нови привредни мотор општине.

Са друге стране, Доњи Милановац, Мосна, Голубиње, Текија и Сип опраштали су се од својих огњишта, док су више него раније читали о себи у новинама. Бавећи се својевремено тим судбоносним тренуцима за Ђердап, пречесто сам наилазио на новинске чланке о местима овога краја.

Издвојио се један из Политике, најпре илустрацијом. Објављен је 5. децембра 1963. године под насловом ,,Како ће изгледати џиновска брана на Ђердапуˮ, али је илустрација обухватила цео крај, од Зајечара на југу до Дунава. На симпатичан начин нацртане су овдашње особености. Мада је било дилеме да она постане нова профилна слика странице, новогодишњи специјал је одлична прилика да се подели.

Уз честитање, желим и да се захвалим. Подаци кажу да је, поред пратилаца из округа, највише њих из Београда, очекивано Беча, Ниша и Новог Сада. Већином су то људи пореклом из овог округа, али има и оних који нису. Издвојио бих потом комшијска места која следе, а то су Зајечар, Кучево, Пожаревац, Жагубица и Велико Градиште.

За тему ове странице изабран је округ као административна целина која је у ужем смислу завичај аутора, иначе Доњомилановчанина. Источна Србија је широк појам, делимично и Тимочка Крајина, чије најјужније делове за сада не познајем довољно. Ипак, подразумева се да Голубац или Зајечар познајем и такође сматрам завичајем, само нису обухваћени споменутом целином, али били су и биће спомињани.

Зато желим да се захвалим и честитам, како земљацима од Бољетина до Кобишнице и од Корбова до Злота, тако и земљацима из остатка источне Србије, пратиоцима из других крајева и нашим људима у расејању који чувају своје корене.

Искрено хвала и све најбоље у наступајућој години,
Милош Р. Петровић

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.