Тврђава Фетислам у Кладову је један најочуванијих сведока Османског царства на територији Србије и место где је османска посада боравила све до 1867. године. Стратешки значај допринео је да Фетислам у више наврата од 16. до 19. века буде дограђиван и обнављан.
Натпис на Варош капији потиче највероватније из 1819. године – шест година након што је тврђава поново доспела у руке Османлија, услед краха Првог српског устанка (током кога је од 1810. до 1813. године била под српском управом). Повод за свечани натпис била је обнова, односно замењивање палисада зиданим бедемима Великог града, у време владавине султана Махмуда II.
Као аутор натписа на османском турском језику, који је писан модификованим арапским писмом, потписан је Изедин. Уз потпис и годину по исламском календару, исказана је захвалност султану. У књизи ,,Кнежевина Србија” из 1876. године, која се неретко цитира на фејсбук страници Упознајте Борски округ, Милан Ђ. Милићевић је пренео превод натписа са Варош капије:
„Чувар вере и државе, шах (цар), поправи порушени фетисламски град. Овај узвишени шах, победилац свега света, шах султан Махмуд, Александру je Великом раван. Овај срећни запис написан je y његово срећно царовање, јер je овим градом дата чврстоћа целом румелијском царству и тиме je изражена жеља свих правоверних, и на прагу његовог престола не оста ни моја жеља неиспуњена. Под сенком овог цара, град овај би укрепљен и зидине фетисламске довршише ce и начинише за овога цара. Изедин, 1235ˮ.
Варош капија је широка 3,05 метара. Са спољне стране је лучно обликована и њена укупна висина износи 3,09 метара. Капија је из равни варошког бедема истурена 49 центиметара. Спољашњост и унутрашњост зидани су правилно исклесаним блоковима пешчара. Улазна (спољна) страна садржи прорезе за ланце за подизање покретног моста, који је покривао дрвена двокрилна врата када би био подигнут.
Пролаз Варош капије је засведен елиптичним сводом од опеке. Претпоставља се да је некада био поплочан калдрмом. У пролазу се са десне стране, посматрано приликом уласка, налази бочни омањи пролаз у некадашњу просторију за стражу.
Преостале два капије, Ороспи капија и Дунавска капија, такође носе сличне натписе.