,,Портрет Стевана Мокрањцаˮ – Рад је једног највећих српских сликара, Уроша Предића, из 1913. године. Урош Предић сматра се, уз Пају Јовановића и Ђорђа Крстића, најзначајнијим српским сликаром реализма. Поред тема из живота обичних људи, велики допринос дао је у црквеном сликарству и портретима. Тако је, само годину пред смрт великог композитора, насликао портрет Стевана Мокрањца, као и његове супруге, а своје братанице, Марије, од милоште зване Мица.
Стеван Мокрањац, који је рођен на данашњи дан 1856. године, насликан је допојасно, у седећем ставу, мало погнут, са левом руком ослоњеном на дрвени комад намештаја, сто или клавир. Одевен је у белу кошуљу са тамно црвеном краватом и тамно одело са прслуком. Из прслука дискретно вири златни ланац, највероватније део џепног сата.
Рођени Неготинац насликан је насупрот неутралној позадини, којом доминирају тамни тонови. Извор светлости допире са десне стране, те је његова десна половина лица у сенци. Мокрањац је насликан са главом благо положеном у десну страну, погледа усмереног према посматрачу, озбиљног и по мало забринутог лика. Насликан је са наочарима танког оквира, са наглашеним борама и другим ознакама своје старосне доби, попут седе косе, бркова и браде.
Портрети Стевана и Мице Мокрањац били су дар Уроша Предића, чији су иницијали заједно са годином настанка исписани у доњем десном углу обе слике, брачном пару. Године 1992. предати су Музеју Крајине, према завештању Мирославе Мокрањац, и данас спадају у највећа уметничка дела неготинског Музеја.
