Након проширења Кнежевине Србије 1833. године, Кривељ је кренуо путем којим су се развијале српске варошице. По наредби кнеза Милоша Обреновића, године 1838. насеље је ушорено, односно просторно уређено. Четрнаест година потом, 1852. отворена је школа. На реду је било питање цркве.

Кривељска црква Свете Тројице, једна од раскошнијих богомоља источне Србије, грађена је 1873. године, али је због Српско-турских ратова касније довршена и освештана 1881, према Дневнику касе, или 1889. године, према печату са врпце на Светом престолу, како наводи Споменица Тимочке епархије 1834-1934.

Планови за њу морали су настати пре 1873. године. Према истраживањима историчара Милоша Петровића, била би то 1869. година, како сведочи година на плану који чува Историјски музеј Србије, а који је израдио Драгутин Милутиновић, инжењер и архитекта, рођен 1840. у Београду и преминуо 1900. у Панчеву, упамћен као професор Велике школе и чиновник Министарства грађевина.

У илустрацији су дата два плана. Леви план, насловљен као ,,План за цркву у селу Кривељу”, приказује цркву која не одговара оној која је подигнута. Насупрот томе, десни план у великој мери одговара подигнутој цркви у Кривељу. Међутим, тај план не садржи име Кривеља, већ је насловљен као ,,План за цркву у Вражогрнцу”, месту које се, као и Кривељ, налазило у Црноречком округу и спадало у највећа овдашња насеља.

До 1860. године један од два среза Црноречког округа био је ,,Вражогрнски”, односно Вражогрначки. Други је био Зајечарски срез. Године 1860. од дотадашњег Зајечарског среза настао је Бољевачки, док је од Вражогрначког среза скројен нови Зајечарски. Кривељ је тако до 1860. био део Вражогрначког среза, а од тада Зајечарског.

Није немогуће да је реч о плану за кривељску цркву грешком насловљеном на Вражогрнац као седиште среза у коме је Кривељ био девет година раније. Ипак, како је Вражогрнац касније добио своју цркву, по пројекту Душана Живановића из 1887. године, такође посвећену Светој Тројици, преовлађује могућност да је план, који је вероватно инспирисао изглед кривељске цркве, наменски настао за Вражогрнац.

У избору Кривеља за подизање велелепне цркве може се наслутити оновремена идеја да ово место, удаљено од два среска седишта Црноречког округа, израсте у варошицу ка којој ће гравитирати север Црне Реке.