Херакле или Херкул спада у најславније хероје античког доба. Према предању, рођен је као полубог, син врховног бога Зевса и смртнице Алкмене. У старогрчкој митологији запамћен је као Херакле, док га је римска митологија потом назвала Херкул. Када је реч о музејским круговима у Србији, име Херакла везује се за Неготинску Крајину и наизглед омалено село Тамнич.

На последњим пописима становништва Тамнич јесте спадао у омања села општине Неготин, међутим, реч је о селу дуге историје које је на попису Видинског санџака 1530. године спадало у значајна овдашња насеља. Ово село смештено недалеко од Тимока у винарском крају, спомињано је и раније на фејсбук страници Упознајте Борски округ, најпре као родно место Радослава Жикића, својевремено истакнутог професора Природно-математичког факултета у Крагујевцу и уопштено великог имена природних наука.

Поред професора Жикића, име Тамнича по свету пронела је једна сасвим друкчија личност, митолошка. Године 1956. археолог Драгослав Срејовић, у овоме округу нарочито упамћен по Лепенском Виру, боравећи у источној Србији сазнао је за бронзану статуету коју је раније, према сећањима мештана, 1953. пронашла породица Мицић из Тамнича. Добро очувана статуета Херакла висине 17 центиметара, настала у првој половини 3. века, својом детаљном израдом олако је привукла пажњу археолога.

Херакле је приказан наг са огртачем од лавље коже на леђима, у седећем ставу и са тољагом крај себе, највероватније по узору на Херакла Епитрапезиоса, дело које је за Александра Македонског израдио Лисип, вајар из 4. века пре нове ере чије се копије оригиналних скулптура данас чувају у највећим светским музејима.

Статуета из Тамнича чува се у Народном музеју у Београду као ,,Херакле Епитрапезиос”. Херакле је представљен као младић, те ова статуета наличи и скулптури Хермеса на одмору, коју је такође израдио Лисип. Није искључиво да је изглед Херакла у извесној мери инспирисан физичким изгледом неког од римских царева који су владали првом половином 3. века.

Херакле из Тамнича данас спада у највредније предмете Збирке римског царског периода Народног музеја. Знатан број предмета ове збирке потиче из подунавског дела Борског округа, од Ђердапа до Прахова, те су неретко представљани на фејсбук страници Упознајте Борски округ.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.