Испод великог водопада налази се природни базен чисте смарагдне боје, који се још назива и Вилински хамам, то јест, Вилинско купатило, по легенди да су се овде купале виле. Планина Мироч, на чијим се југоисточним падинама налази овај водопад, одвајкада је позната по причама о вилама, као што је епска песма Краљевић Марко и вила Равијојла.

Водопади Бледерије су део истоимене реке, која извире на 190 метара надморске висине и тече југоисточно, а низводно од водопада прима притоке Сувају и Соколовицу, назив који носе и оближња пећина и врело, те као таква наставља до спајања са Равном реком, одакле до ушћа у Дунав наставља као Река. Околина је, такође, богата храстовом и буковом шумом, као и различитим врстама водоземаца и гмизаваца, од којих су најчешћи даждевњаци, жабе, корњаче и гуштери.

Са стране великог водопада, чија дебљина бигра на одсеку износи од 5 до 10 метара, налази се мањи који током сушних периода нестаје. Будући да бигрена пречега великог водопада има сужење у облику потковице, под њом теку и мањи слапови. Узводно 2 километра од водопада налазе се извори реке Бледерије од којих су два дубока и са леденом водом, док је оближњи, трећи, извор субтермалне воде са температуром од 17 степени.

Иако је последњих векова Бледерија прави скривени драгуљ природе, далеко од случајних пролазника, некада, за време Римског царства, недалеко од ње пролазио је пут из Талијате, данашњег Доњег Милановца, до Егете, данашње Брзе Паланке, који је тиме уједно повезивао Виминацијум са римским утврђењима на територији данашње општине Кладово, све док цар Трајан почетком своје владавине није пробио пут дуж Дунава, кроз стене Казана.

Фото колаж: Serbina Outdoor, Lumina Images, Милан Стојковић