Вест о потписивању споразума о изградњи хидроенергетско-пловидбеног система ,,Ђердап” 30.11.1963. године, између СФР Југославије и НР Румуније, одјекнула је у југословенској штампи. Према истраживањима историчара Милоша Петровића, оновремени најтиражнији дневни лист у земљи, ,,Политика”, након објаве о потписивању споразума, писала је девет дана у низу о Ђердапској клисури.

Поред југословенско-румунских планова о подухвату који ће изменити овај крај, писано је о овдашњим насељима, мештанима, али и туристичким потенцијалима. Како о постојећим, тако и о оним који ће тек настати. Све то несумњиво је будило радозналост и жељу народа Југославије да упознају Ђердап пре него што он заувек промени свој изглед.

Број посетилаца Ђердапске клисуре тих година бележио је раст који смештајни капацитети нису могли да испрате. Године 1965. на подручју од Голупца до Кладова регистровано је било 6556 ноћења, да би само годину дана касније, 1966. тај број износио 12 558. Реч је, дакле, о повећању за 91,5% у току једне године. Раст је забележен и у потоњим годинама, те је последње године пред пуњење акумулационог језера, 1969. број ноћења износио 18 491.

Највећи број посетилаца регистрован је у Кладову, потом Доњем Милановцу и Голупцу. У посетиоце били су урачунити и бројни пословни људи, којих је нарочито било у Кладову, управо због изградње хидроелектране. Ипак, потребно је истаћи да у споменуте бројеве нису урачунати излетници, који су Ђердапску клисуру обилазили без ноћења, а таквих је био велики број.