Чувени професор Коста Вујић, рођен 1829. у Земуну и преминуо 1909. у Београду, српској јавности постао је познат деценијама након своје смрти захваљујући Миловану Витезовићу. На основу текста академика Михаила Петровића Аласа, Милован Витезовић започео је писање романа под називом ,,Шешир професора Косте Вујићаˮ.

Ипак, пре објављивања романа, по њему је снимљена и 24. фебруара 1972. премијерно приказана телевизијска драма под истим именом, у режији Владимира Андрића, са Павлом Вуисићем у главној улози. Године 1983. роман је објављен. Четири деценије након првог филма, 2012. године снимљен је римејк ,,Шешира професора Косте Вујићаˮ, у режији Здравка Шотрe, са Александром Берчеком у главној улози.

Коста Вујић упамћен је као професор београдских гимназија, коме су ученици били потоњи великани, попут Јована Цвијића, Михаила Петровића Аласа, Пере Тодоровића, Љубомира Стојановића, Јаше Продановића, Милорада Митровића, Павла Поповића и других. Међутим, професор Вујић је, поред Београда, службовао у још пет српских градова. Један од њих, уз Пожаревац, Крагујевац, Зајечар и Шабац, био је Неготин.

Према истраживањима историчара Милоша Петровића на основу званичних шематизама Кнежевине Србије, професор Коста Вујић је, након две године проведене у Зајечару, 1868. године постао професор Неготинске полугимназије. Као професор, у Неготину је боравио од 1868. до 1871. године. Две године предавао је немачки језик, српску историју и минералогију, док је током последње школске године предавао немачки језик, латински језик и минералогију.