Према истраживањима Неде Михајловић, представљала је склоп целина које степенују од нижих ка вишим спајајући се на централној јединици, чинећи тако складну и симетричну архитектонску структуру. Западна централна фасада по целој својој ширини била је уздигнута на степеништу, на коме се налазило троделно прочеље чије су полукружне аркаде носиле два стуба.

Средишњи простор био је резервисан за улазна врата. Изнад споменутог простора налазио се простор пробијен са три прозора који је био завршен једном правоугаоном бордуром, рађеном у плитком рељефу. У средишњем делу највише зоне грађевине налазио се мали округли прозор. Централни простор био је покривен кровом на две воде.

Са северне и јужне стране централне, то јест, главне фасаде налазиле су се по две јединице степенасто низане. Јединице које су се директно ослањале биле на главну фасаду биле су више, имале су по два прозора и завршене су биле кровом на четири воде. Мање јединице, последњи делови који су чинили ово здање, наликовале су правоугаоним анексима мањих димензија који су имали по један узани правоугаони прозор и кров на четири воде.

За разлику од многих грађевина подигнутих у то време од стране Француског друштва Борских рудника, које и данас красе стари део града, попут римокатоличке и нове православне цркве, болнице, некадашње касине и других, стара зграда борске општине срушена је при пресељењу и формирању нове колоније.

Фото: Народна библиотека Бор