Године 1958. издавачка кућа ,,Дечје новинеˮ из Горњег Милановца објавила је у 23. броју своје истоимене едиције, међу осталим стриповима, први стрип под називом ,,Никад робомˮ. Пет година касније, изашао је први број самосталне стрип ревије са истим називом, која је излазила до 1979. године и 642. броја.

Главни јунаци били су Мирко и Славко, дечаци партизани, који су стекли култни статус у југословенском друштву. Међутим, било је и других јунака, од којих се издваја једна историјска личност. Реч је о крајинском јунаку Хајдук Вељку, који је у четири броја са по 32 странице био и јунак стрипа.

Сценариста и цртач серијала о Хајдук Вељку био је Живорад Атанацковић, познати српски и југословенски стрип цртач који је уједно био земљак Хајдук Вељка, родом из Тимочке Крајине. О Живораду Атанацковићу писано је раније на фејсбук страници Упознајте Борски округ. Рођен је 1933. у Кладову и преминуо 1998. године у немачкој варошици Абштајнах.

Животни пут га је из Кладова нанео у Ниш, где је завршио Школу за примењену уметност, потом у Уб, где је радио као наставник ликовног васпитања, да би 1958. дошао у Београд и започео каријеру илустратора. Године 1964. успоставио је сарадњу са ,,Дечјим новинамаˮ. Две године касније, изашао је серијал о јунаку који је погинуо бранећи Неготин.

Свеукупно 32. број стрип ревије ,,Никад робомˮ насловљен је по протагонисти ,,Хајдук Вељкоˮ. Други и трећи стрип у серијалу о крајинском војсковођи изашли су као 37. и 52. број стрип ревије, поневши наслове ,,Хајдук Вељко, II деоˮ и ,,Хајдук Вељко, III деоˮ. Четврти и последњи стрип изашао је као 66. број стрип ревије, под насловом који је понео и један топоним.

Четврта авантура Хајдук Вељка води из Београда у Пореч, од кога је 1832. године настао Милановац, преименован 1859. у Доњи Милановац. Наслов стрипа гласи ,,Хајдук Вељко у Поречуˮ, премда је половина радње пут ка Поречу, где га је дочекао поречки војвода Миленко Стојковић, али и где је упознао Чучук Стану, придошлу из Сикола. Чувени стрип цртач из Кладова је у истом стрипу нацртао и сцене свог родног места, дочаравши српско-руску опсаду тврђаве Фетислам.