Будимпешта, Мохач, Шалготарјан и Бор наизглед немају додирних тачака. Ипак, три мађарска града са градом у источној Србији везујe једна трагична судбина. Реч је о судбини великог песника Миклоша Раднотија страдалог 1944. године током Другог светског рата, о чему је више пута писано на фејсбук страници Упознајте Борски округ.
Године 1970. на крајњем југу Мађарске, у Мохачу, и на крајњем северу, у Шалготарјану, подигнути су бронзани споменици Миклошу Раднотију, дело скулптора Имреа Варге, рођеног 1923. и преминулог 2019. године. У доњем левом углу на колажу приказан је споменик у Мохачу, постављен у Парку хероја, док је у горњем левом углу споменик у Шалготарјану, постављен на Главном тргу.
Далеко на југу, исте године када је објављена ,,Борска бележница” у издању Народне библотеке Бор, крај Борског језера 5. маја 1979. откривено је идентично вајарско дело као поклон Владе НР Мађарске у знак сећања на мађарског песника јеврејског порекла.
Иако је споменик постао култно место за борске књижевнике, између 31. септембра и 1. октобра 2001. године нестао је без трага. Захваљујући сачуваном калупу, Имре Варга је вратио Миклоша Раднотија међу Боране у виду новог споменика, овога пута постављеног код Дома здравља, по избору аутора. Нови борски споменик Раднотију приказан је у горњем десном углу. Свечано откривање обављено је 8. новембра 2004. године.
Поводом стогодишњице песниковог рођења, 2009. године Будимпешта је добила свој јавни споменик налик онима у Мохачу, Шалготарјану и Бору. Постављен је испред Позоришта ,,Радноти Миклош” у Нагимезо улици, популарно названој ,,Улица позоришта”. Приказан у доњем десном углу.
Уз четири споменута споменика, постоји пети кип Миклоша Раднотија. За разлику од осталих, није постављен на јавном месту, већ је дeo Колекције Имреа Варге у Лактања улици, издвојене збирке Будимепштанске галерије која представља одељење Историјског музеја Будимпеште. Приказан омањом фотографијом у централном делу колажа.
Поред споменика, Шалготарјан и Бор деле низ сличности. Према истраживању историчара Милоша Петровића, оба града повезују рударска историја, вишедецeнијска борба за очување животне средине, брдовити крајолик, сличне демографске прилике и музеји посвећени рударству.
Фотографије колажа: Сајт града Шалготарјана, Лантош Имре, ТО Бор, Бот Балаш, Будимпештанска галерија