Почетак 1832. године мештани острва Пореч дочекали су са судбоносним питањем. О томе да ли се треба преселити са речног острва које су сматрали домом, Поречани су исказивали различита мишљења, па и две највиђеније личности овога места, знамените у окриљу целокупне српске историје, Стефан Стефановић Тенка и Миша Анастасијевић.
Преовладала је идеја о пресељењу, за коју се залагао кнез Милош Обреновић, о чему сведочи преписка кнеза са капетаном Стефаном Стефановићем Тенком. Према истраживању историчара Милоша Петровића, у писму од 30. марта 1832. године капетан Тенка писао је кнезу о томе да су Поречани ,,ради полако износити одавде куће на опредељена им места”. Тачно месец дана потом, 30. априла 1832. по старом календару, капетан Стефан Стефановић Тенка послао је кнезу Милошу прво писмо из новог Пореча на ушћу Златице у Дунав, потоњег Милановца, које је гласило:
,,Ја се овди находим у поселенију новом стављајући у поредак куће и дућане на начин послатог плана мога Вашој Светлости, ибо се већ од две недеље исељавати људи почели, и кад би јоште довољно мајстора имали, с Божјом помоћу, сви би се до зиме иселили. Поселеније ово ново немајући свог имена правог, за то у договору кметова мојих закључили смо посветити насеље наше имену наследственом књазу нашем и прозвати Милановцем, у пуној надежди да ће нам овај сердачној жељи Ваша Светлост милостивом благонаклоношћу одобрити.”
Име је одобрено, а сам кнежевић и потоњи кнез Милан Обреновић даривао је мештанима 10 000 гроша. Новембра исте године, капетан Тенка обавестио је кнеза Милоша и Осман-пашу адакалског да је пресељење завршено.
Непуних двадесет седам година потом, априла 1859. Деспотовица је такође добила назив Милановац, те је поречки Милановац постао Доњи Милановац, за разлику од млађег имењака који је постао Горњи. Тиме је завршена последња етапа у креирању новог идентитета вароши која је, како је неретко писано на фејсбук страници Упознајте Борски округ, на том простору постојала до 1970. године.
За илустрацију коришћен цртеж Феликса Каница, настао три деценије након споменуте 1832. године, када је Милановац већ носио назив Доњи Милановац. У горњем левом углу капетан Стефан Стефановић Тенка приказан графиком Анастаса Јовановића 1863. године. Графика се чува у Народном музеју Крагујевац.