Чувени математичар, универзитетски професор и академик Михаило Петровић, био је страствени риболовац и отуд је у народу упамћен као ,,Мика Алас”. Како риболов и заљубљеност у реке у нашој земљи не иду без Дунава, тако је Мика Алас често боравио на простору од горњег Ђердапа до Радујевца.

Поменути простор био је надалеко познат по морунама. Риби о којој је много писано на фејсбук страници Упознајте Борски округ – од прича о великим уловима до прича о нестанку. Предања локалних риболоваца најпре су била у вези са том ,,гигантском рибом”. Једно такво потиче из Михајловца, крајинског села на обали Дунава.

Године 1834. кнез Милош Обреновић путовао је од Пожаревца до Брегова, у коме се састајао са Хусеин-пашом. Пут је водио преко Михајловца, насеља које је управо тих година настајало захваљујући српском кнезу који је помогао мештанима Великог острва да населе суседну обалу која је припала Кнежевини Србији.

Кнез Милош је Михајловчане ослободио већине пореза на три године, иницирао изградњу цркве и општи развој места које је убрзо потом добило школу (1836). Очекивано, новосаграђено место понело је име у част кнежевог млађег сина Михаила, налик (Доњем) Милановцу који је раније именован по старијем сину Милану.

Михајловачки риболовци желели су те 1834. године да укажу част своме кнезу. Пред његовим очима забацили су мрежу у Дунав и ухватили огромну моруну која је поклоњена кнезу као ,,производ воде која поред њиховог места тече и као плод свога трудољубија”, како је забележено у извештају путовања.

Несумњиво, кнез Милош био је поласкан тиме. Ипак, иза свега је сакривена безазлена тајна коју је Михаило Петровић Алас, као искусни риболовац, знатно касније увидео. Моруна се није могла уловити тако олако, реч је о огромној и лукавој риби, те је појаснио у делу ,,Ђердапски риболов у прошлости и садашњости” из 1941. године:

,,Међутим, за свакога је рибара јасно да се морун не хвата по поруџбини. У ствари је било то, да је раније ухваћени крупан морун поново био закачен морунским удицама и спуштен у Дунав заједно са струком, па био извучен заједно са овим, пред очима Књаза кад је он наишао на место лова”.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.