Многи су путописци посећивали источну Србију кроз историју. Отуд су путописи обрађивани на фејсбук страници Упознајте Борски округ, од 17. века и Евлије Челебије који је писао о Кладову, Абдулаха Ускударија који је писао о Мајданпеку, преко Ота фон Пирха који је посетио Пореч и Мајданпек, Ханса Крстијана Андерсена који је пловио Ђердапом, па све до савременог доба.
У 21. веку свет је постао скучен. Захваљујући интернету лако упознајемо било који кутак света, без читања путописа. Ипак, један се издваја својом особеношћу. Септембра 2013. двадесетдвогодишња Ема Фик дошла је у Србију као асистент у настави енглеског језика, да би наредне две године цртежима упознавала Србију, али и Србију њу. Након осам изложби, године 2015. издала је своју прву књигу ,,Snippets of Serbiaˮ, у преводу ,,Србија у исечцимаˮ.
Ову нетипичну објаву, будући да није о историји, инспирисале су странице које је Американка посветила овом крају. Како је реч о већем броју страница, биће представљене колажима. На приказаном колажу видљиви су мотиви Доњег Милановца, Мироча, Капетан Мишиног брега, Црнајке, Близне и Мајданпека, уз влашку културу и кухињу.
У Доњем Милановцу илустраторку је инспирао кафић ,,Теутаˮ, у коме се на једној страни млади друже уз пиће и билијар, док тик у суседној просторији старији суграђани, приказани на цртежу, тихо играју домине. Утисак насловљен ,,Два света под једним кровомˮ. Цртеж са Мироча представља добродошлицу угоститељске породице Кржановић, док је цртеж са Капетан Мишиног брега детаљно приказана овдашња трпеза.
Црнајка је инспирисала традиционалним везовима, такође традиционалном чорбом од коприва и специјалитетом овога краја, плашинтама. Други цртеж, настао на кулми између овог села и Рудне Главе, особен је за источну Србију. Ема Фик била је гост баба Десанке, познате врачаре, која јој је прорекла судбину зрнима кукуруза.
Следе два цртежа из Близне. Илустраторка је представила качамак, уз потребно традиционално кухињско оруђе (дрнд, чуркало, качамало), и своју домаћицу која припрема вечеру. Мајданпек је такође оставио снажан утисак панорамом која спаја ,,зјапећу рупуˮ (Јужни ревир) и високе зграде, уз нагласак на околне природне лепоте, односно Рајкову пећину, Ваља Прераст и недалеку Ђердапску клисуру. Последњи цртеж темељно објашњава поману и обредне хлебове.
Хвала Еми,
Милош Р. Петровић
Колаж у већој резолуцији: https://imgur.com/a/rc4WjUt