Подручје источне Србије било је изразито живо за време Римског царства, првенствено дуж Дунава, где су изграђивани путеви, спомен-обележја, фортификације и насеља. Међутим, унутрашњост такође крије богату римску заоставштину. Царска палата код Шаркамена, села које је и данас скривено од главних путева Неготинске Крајине, један је од круцијалних примера.

Значај оближње Феликс Ромулијане сувишно је спомињати, имајући на уму да се налази на УНЕСКО-вој листи Светске баштине. Ипак, овдашњи изразито брдовити крајеви били су истоветно примамљиви. У највећој мери је то било због рудног богатства, што је потврђено локалитетима као што су Тилва Рош, Рудна Глава или Краку Лу Јордан, али и због издашног тла за развој сточарства и земљорадње.

Имућни грађани Римског царства су на плодним земљиштима подизали простране објекте назване ,,вила рустика (villa rustica)”. Једна таква постојала је на простору данашњег Кривеља. Реч је о добростојећем пољопривредном добру, те се претпоставља да је прехрањивала и руднике у околини.

Кривељска вила рустика, која се налазила на локалитету Старо гробље, била је археолошки истраживана 1977. и 1978. године. Имала је правоугаону основу, спољних димензија 16 х 19 метара. Чинило ју је 6 просторија. Према наводима археолога Милоша Јевтића у Зборнику Народног музеја XVI/1, на основу пронађених бронзаних новчића, подигнута је највероватније крајем 3. века и потом била коришћена током целог 4. века.

Такође је пронађен незанемарљив број пољопривредних алатки и керамике, али и уметнина. Ранијом објавом на фејсбук страници Упознајте Борски округ представљена је бронзана фигурина Венере управо одатле. Треба напоменути да је на месту виле рустике претходно постојало праисторијско насеље. Aрхеолошки локалитет је уништен услед рада површинског копа Велики Кривељ.

Изнад панораме Кривеља на илустрацији је римски мозаик из 4. века са приказом виле рустике са простора Табарке – из Музеја Бардо у Тунису.