Једна од таквих значајних личности, пре трећине миленијума, био је и својевремено један од најутицајнијих људи у свету. Други човек тада једне од најјачих светских сила, османски велики везир Мустафа-паша Ћуприлић, рођен 1637. и страдао 1691. године у бици код Сланкамена. Велики везир, звање које је би се могло поредити са позицијом данашњих премијера, био је најбитнија личност у Османском царству после султана.

Годину дана пре своје погибије, 1690. године, велики везир Ћуприлић је на путу од Београда до Једрена, преко Видина, посетио и Мајданпек, кадилук познат по преради руде, који је у свом дневнику описао познати османски путописац и пратилац великог везира, Абдулах Ускудари:

,,Планине које се зову Мајдан нижу се једна на другу, промишљу Творца сличне гвозденој решетки. Све оне богате су гвозденом рудом, па зато овде има безброј топионица и калхана. Становништво одвајкада живи од производње гвожђа; вади гвоздену руду и пречишћава је у калханама.

Усред поменутих планина налази се једно поље које је дугачко три сата хода, а широко 3-4 дунума. На средини поља је мала река и овде се налазе пећи за топљење гвожђа и калхане. На источном крају поменутог поља налази се касаба Мајдан.

Касаба Мајдан одавнина припада Смедеревском санџаку и посебан је кадилук. Има једно мало четворострано утврђење са бедемима, дужине и ширине по 60 аршина, саграђено од камена. У вароши има преко 500 кућа и небројено дућанаˮ.

Међутим, управо због значаја свога места ондашњи Мајданпечани били су свесни да могу постати мета у рату између Османског и Аустријског царства, те Абдулах Ускудари у наставку свога списа наводи да је становништво скривајући се напустило варош, према његовим подацима, уз Пожаревац, до рата највећу на путу од Београда до Видина.