Према попису Краљевине Југославије из 1931. године трећи по броју становника на подручју целе Тимочке Крајине, одмах иза Зајечара и Неготина, био је Злот. Са својим 5221 становником Злот је био већи како од Књажевца, који га је са 5115 становника пратио, тако и од Бора, који је у то време већ био велико рударско насеље и са 4749 становника пето највеће у Тимочкој Крајини.

Становништво Злота није било компактно насељено на подрчју ширег центра села, већ је значајно било расејано на цео злотски атар, што је, између осталог, онемогућило развој Злота у градско насеље, како би било очекивано. Ипак, Злот је и до данашњих дана остао најмногољудније село Тимочке Крајине.