Вековима је Ђердап представљао бајковит, али и далек, нетакнут пејзаж. Иако је изнедрио праисторијску културу у Лепенском Виру, те био жила пуцавица великих царстава, почевши од Римског, Ђердап са залеђем није се одликовао великом насељеношћу.
Обгрљен планинама, густим шумама и великом реком, није пружао простора за веће насељавање, ипак, својом лепотом јесте постао познатији од многих великих трговачких градова. Обиље природе и историје учинило га је посећиваним и када је био ван актуелних збивања.
Његов средишњи део је Доњомилановачка котлина, која пратећи притоку Дунава чини још једну област, Пореч. Овим нешто питомијим крајоликом пропутовао је 1905. године Тихомир Ђорђевић, великан српске етнологије, раније цитиран на страници Упознајте Борски округ.
Премда је, као етнолог, писао о становништву и обичајима, утисак који је Милановац оставио на њега био је снажнији од позива струке. Првенствено стручни путопис (,,Кроз наше Румуне”), добио је обрисе поетике када је Ђорђевић угледао Доњомилановачку котлину:
,,Беше се већ скоро спустило вече кад изађосмо из Црнајкине клисуре и наиђосмо на Дунав, да се уз њега кренемо ка Милановцу. Ми смо целим путем ишли кроз дивну романтичност. Из једне природне лепоте, којима је Србија тако богата, наилазисмо у другу. Али од Беле Реке та лепота беше готово једнолика: клируса па клисура; под нама река, с једне и с друге стране планине и брда шумом покривена, а над нама плави небески свод и жарко сунце, те нам и та једноликост постаде обична, па најзад и досадна, нарочито на припеци врелога сунца са краја месеца јуна.
А кад сад у свежој вечери наиђосмо на величанствену панораму што је чини горостасни и овако пред вече чисто страшни Дунав, утисак беше сасвим другојачи, снажнији, силнији, већи. Овде је Дунав особито леп. Планине с једне, планине с друге стране његове и пространство његове ширине која се низ воду сужава и чисто планинама затвара на мене је чинило утисак отприлике онакав какав је учинила Бока Которска за коју (Стјепан Митров) Љубиша вели:
И збиља би рекао да се је овдје природа играла кад је своје чудесно дјело на махове стварала.ˮ