Године 1867. Кнежевину Србију напустиле су и последње турске посаде из преосталих тврђава у Шапцу, Београду, Смедереву и Кладову, док су пет година раније напуштене Ужичка тврђава и Соко град. Последњи војници Османског царства, као сведок директне управе Цариграда, из српске престонице превезени су у Рушчук, данашње Русе, паробродом ,,Делиград”. Крманош који је Дунавом турску посаду превезао из Београда, био је Доњомилановчанин Јован Димитријевић.

Иако су кључеви Београдске тврђаве предати 6. априла, односно 18. по новом календару, последњи турски војници напустили су Београд 24. априла по старом или 6. маја по новом, грегоријанском календару. Заједно са Јованом Димитријевићем, паробродом су управљали капетан Александар Познановић и контролор Светозар Протић. Део турске посаде превезен је и раније, 29. марта по старом календару. И том приликом пароброд је предводио истакнути крманош из Доњег Милановца.

Јован Димитријевић је леви на фотографији. За своје дело издао је званичну писмену споменицу потврђену печатом, која гласи:

,,Споменик – Да сам ја долеподписани са господином капетаном Александром Познановићем родом из Далмације, и г. контролором Светозаром Протићем из Србије, 29. Марта и 24. Априла 1867. године, на србском броду Делиграду после предаје у руке Србима Београда града, сву турску војску у турску земљу место Рушчук на вечито одвезао, које свима сарадницима и пријатељима на вечити спомен издајем.
Београд”