Кладово и Бор своја имена деле са више насеља у Руској Федерацији. Са именом Кладово данас у Русији постоје најмање четири места. Једно од њих смештено је северно од Твера, европског града који броји више од 400 000 становника. Западно одатле, покрај границе са Белорусијом, у Псковској области налази се још једно село истог имена. Треће Кладово такође је смештено у европском делу Русије, у Костромској области, око 500 километара североисточно од Москве. Хиљадама километара даље, у руској републици Бурјатији, у Азији, налази се четврто руско Кладово.

Када је реч о Бору, ово име је немериво чешће. Тако у Руској Федерацији постоји најмање око 100 оваквих топонима, од чега више од 90 чине засеоци и села, као и један град. Руски град Бор броји око 78 000 становника и смештен је надомак милионског града Нижњег Новгорода, са којим чини Нижегородску агломерацију од 2 милиона становника.

Бор као топоним је толико чест у Русији да се у појединим руским областима јавља више пута. Највише их је у Лењинградској области, 18. Следе Новгородска са 14, Архангелска са 13, Тверска са 11, Волгоградска са 8, Псковска са 7, као и још низ других области које имају свој Бор.

Топоним Бор постоји и у другим, несловенским државама, попут Турске или Јужног Судана. Са друге стране, топоними слични Кладову постоје у Берлину (дистрикт ,,Kladowˮ који је назив понео највероватније захваљујући Лужичким Србима), Румунији (,,Cladovaˮ крај Арада) и у још неколико словенских држава у сличном облику.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.