Изградња хидроелектране Ђердап I од пре више од пола века имала је дуге корене у историји. Почевши од Римљана, преко Аустро-Угара, Срба, Румуна, Немаца, многи народи и државе имале су своју идеју о преуређењу некада опасног Ђердапа. Некада је то првенствено било због пловидбе, те су се тако главни радови сводили на изградњу канала и вучу бродова. Ипак, од 19. века све више се препознавала и хидроенергетска моћ Дунава на овом простору.
Интересовање за Ђердап стизало је и до даљих земаља, са којима нити Србија, нити Југославија никада нису имале заједничку границу. Тако је 1930. године, три и по деценије пре првих радова на хидроелектрани Ђердап, Швајцарска понудила Краљевини Југославији и Краљевини Румунији да сама изгради хидроелектрану на овом простору, уз услов да је користи 30 година и наплаћује речне таксе због накнаде за побољшање пловидбених инвестиција. Сличних предлога било је и од банака из Чехословачке.