Други светски рат је, поред страдања, донео и назадовања у бројним сферама живота. Међу њима је био спорт. Најразвијенија његова грана, фудбал, пре рата је био увелико напредовао. Скоро свака варошица у нашој земљи ималa је фудбалски тим, а ни већа села нису заостајала.

Тако је било и у Мајданпеку. Године 1934. ова рударска варош добила је свој најпознатији спортски колектив, првобитно назван ,,Рудар”. У наступајућим годинама фудбал се развијао под Старицом. Све до кобне 1941. године. Мада средстава није било ни раније, рат је задао бројне друге невоље.

Током ратног периода, мајданпечки фудбалски клуб одиграо је свега једну утакмицу. Очекивано, са својим највећим и најближим ривалом, доњомилановачким Поречом. Мегдан ,,гргеча” и ,,буфана” завршен је резултатом 4:2 за Пореч, који је био домаћин. Нема података да се тај меч по нечему издвајао, али је сваки сусрет наведених тимова био нешто посебно, као и после рата.

Посебност је лежала у јединственим везама двеју вароши. Ту се некада убрајала и ,,жичара”, више пута спомињана на фејсбук страници Упознајте Борски округ. Ваздушна железница, која је подигнута зарад преноса мајданпечке руде до доњомилановачке обале Дунава, неретко је служила локалном становништву за превоз.

У монографији објављеној 1984. године, поводом 50. годишњице РФК Мајданпека, сачувано је сећање Александра Писаренка, фудбалера мајданпечког клуба који је по окончању рата извесно време носио назив ,,Пролетер”. Као и раније, најчешће се гостовало у Доњем Милановцу:

,,Сећам се, било је то одмах после рата. Одиграли смо тамо једну утакмицу, ваљда ни она није била завршена до краја, па смо тако уморни, пешице кренули у Мајданпек. И поред упозорења и опасности која је вребала, одлучили смо да, као превозно средство, користимо жичару. Постојала су места где је било могуће ускочити у корпу.

Белај нас је задесио негде изнад Рајкова. Жичара се зауставила и вероватно би на великој висини сачекали сутрашњи дан да Павле Бинђеско није приметио нашу невољу и јавио у Мајданпеку да се машинерија помери.ˮ

У горњем делу илустрације приказан је део жичаре у некадашњем Мајданпеку, фотографија Вукашина Паска. Испод тога је детаљ немачке топографске карте из 1917. године са уцртаном жичаром.