Окончањем Другог светског рата свет се поново нашао пред кројењем новог поретка. Неке државе су се враћале својим претходним границама, неке су територију прошириле, а многе су промениле и државно уређење. Било је потребно преиспитати многa животна питања, па тако и коришћење најважније европске реке, Дунавa.
Са обзиром да су Међународна дунавска комисија и Статут Дунава из 1921. године у потпуности изгубили утицај и пре Другог светског рата, потребно је било поново размотрити стање на Дунаву. Тако је 1948. године изнова основана међународна организација под називом ,,Дунавска комисијаˮ.
На ред је убрзо дошло питање пловидбе Ђердапом. Мада су још 1933. Краљевина Југославија и Краљевина Румунија, заједно са Међународном дунавском комисијом, основале Ђердапску администрацију, она је изгубила значај продором нацистичке Немачке на ове просторе. Отуд, сада као републике, Југославија и Румунија поново су морале разговарати о Ђердапу.
Година 1948. донела је и сукоб ФНР Југославије са СССР-ом, под чијим утицајем је била НР Румунија. Иако је пловидба тада тешко проходним Ђердапом била од круцијалне важности за све подунавске земље, ово питање је услед нових околности одложено. Ипак, 20 година после оснивања Ђердапске администрације, чије је седиште било у румунској Оршави, године 1953. основана је Ђердапска речна управа.
Са почетком преговора о оснивању, дошло је до спорења око места састанка и потом седишта. Компромисно решење било је да нова Ђердапска речна управа има два седишта. За једно је поново изабрана Оршава, али је овога пута уз њу изабрано место са друге стране дунавске обале, Текија.
Очи светске јавности биле су упрете у Оршаву и Текију већ током преговора у овим местима, будући да је реч о првим састанцима земаља сукобљених комунистичких табора након Стаљинове смрти. Ђердапска речна управа постојала је до 1976. године, али је већ изградњом хидроелектране њено седиште премештено у Кладово. Као и стара Текија, раскошна зграда саграђена 1936. била је потопљена.
