Ђорђе Станојевић, рођен 7.4.1858. године у Неготину, био је физичар, професор Велике школе, професор и ректор Београдског универзитета и један од најзаслужнијих за увођење првог електричног осветљења и изградњу првих хидроелектрана у Србији. Поред тога што су његова истраживања обухватала више научних дисциплина, био је и председник Првог београдског певачког друштва.

Четири разреда основне школе и четвороразредну нижу гимназију завршио је у родном Неготину. Потом у Београду завршава више разреде гимназије и 1877. уписује природно-математички одсек Филозофског факултета. Већ тих година пише своје стручне радове, да би 1881. дипломирао на Великој школи и остао као асистент професору Кости Алковићу, као приправник на Катедри за физику. На том положају остао је до 1883. када је положио професорски испит из физике, механике и астрономије.

Током свог вишедеценијског рада, бавио се како истраживањима електрицитета, тако и питањима из области физике, механике, астрономије и новим проналасцима као што је фотографија у боји. Због својих резултата, на позив Париске опсерваторије, учествовао је у научно-истраживачкој експедицији ради проучавања Сунца, прво у Петровску (Русија), потом у Сахари. Истовремено је објављивао неколико научних радова из области астрофизике у издањима Париске академије наука.

Године 1887. постао је редовни професор физике и механике на Војној академији, а 1893. редовни професор експерименталне физике на Великој школи. Деценију и по касније, 1909. године постаје декан Филозофског факултета у Београду, а 1913/1914. и ректор Београдског универзитета.

Заслужан је за изградњу првих хидроелектрана у Србији, попут оних у Ужицу на Ђетињи, Вучју на Вујаници, Нишу на Нишави, Великом Градишту на Пеку, Властотинцу на Власини, Ивањици на Моравици и у Зајечару на Тимоку. Конструисао је и прву термоцентралу у Београду. Такође је заслужан за прво демонстрирање радија 1908. у нашој земљи.

Преминуо је изненада, од срачног удара, 24.12.1921. године у Паризу. Данас Електропривреда Србије поводом свог дана, 6. октобра, додељује признање ,,Ђорђе Станојевићˮ за допринос у развоју електропривреде.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.