Сузана Шуваковић, након удаје Шуваковић Савић, рођена 13.1.1969. године у Мајданпеку, била је награђивана оперска певачица, један од најзначајнијих сопрана у историји српске опере и првакиња Опере Народног позоришта у Београду. Радила је, такође, као вокални педагог у Оперском студију ,,Борислав Поповић”.

Рођена Мајданпечанка, која је у рударском градићу провела и детињство, у додир са светом музике дошла је рано, похађавши музичку школу, у којој је првобитно свирала класичну хармонику, а потом се определила за певање. Овај позив је усмерио и њено студирање, те је завршила Факултет музичке уметности у Београду, код чувеног сопрана Радмиле Бакочевић, где је и магистрирала.

Ангажман у Опери Народног позоришта у Београду добила је пре завршeтка студија. Након дебија у улози Тебалда, наставила је редовно да наступа у београдском Народном позоришту. Током богате каријере, на матичној сцени и у иностранству, остварила је низ улога из лирског сопранског фаха. Најчешће са Београдском филхармонијом и оркестром Радио-телевизије Србије. У актуелном репертоару Народног позоришта певала је улоге у операма: Кармен (Микаела), Дон Ђовани (Дона Елвира), Боеми (Мими), Пајаци (Неда, Коломбина), Евгеније Оњегин (Татјана), Мадам Батерфлај (Ћо Ћо Сан), Адријана Лекуврер (Адријана Лекуврер), Тоска (Тоска).

Поред Србије, певала је и 14 година италијанској публици у реномираним позориштима и операма, попут оних у Риму, Барију, Падови, Равени, другим европским градовима, као што су Осло, Атина, Лондон, Беч, али и оним далеким, ваневропским, попут Сеула. Године 2014. на Великој сцени Националног театра одржала је запажени солистички концерт под називом ,,Пучинију у частˮ. За Дан позоришта, 22.11.2015. године, добила је Награду за изузетно значајан укупни уметнички допринос. Добитница је и прве награде на Међународном такмичењу ,,Петар Коњовић”.

После тешке болести преминула је 18.10.2016. године у Београду. За собом је оставила супруга Владана и ћерку Катарину. Сахрањена је на београдском гробљу Лешће. Уз Стевана Мокрањца, Владимира Ђорђевића и Љубишу Стојановића Луиса, са правом се може сматрати највећим музичким именом источне Србије.