Михаило Томић, рођен 22.2. или по новом календару 7.3.1902. у Кладову, био је еминентни вајар и сликар, истакнут у српској модерној уметности.

Најмлађи је од троје деце Ђорђа и рано преминуле Даринке. Томићи су били угледна породица и познати риболовци, отац Ђорђе био је такође трговац, виноградар и председник кладовске општине пред почетак Првог светског рата, док је старији брат Живојин у међуратном периоду био тенор и солиста Београдске опере.

Основну школу Михаило је завршио у родном Кладову. Први и други разред гимназије у Неготину, одакле се одселио у Београд наставивши школовање у Трећој мушкој гимназији. Још тада професор цртања сликар Драгомир Глишић уступио му је гипсотеку за атеље. Године 1924. уписао је Уметничку школу, али и убрзо отишао у Париз.

Школовао се на Академији Шомије код професора Антоана Бурдела, под чијим се утицајем приклонио фигуративној скулптури, потом код Пола Ландовског и Анрија Бушара на Академији Жилијен, док је обраду дрвета и камена студирао на Школи за примењене уметности и у атељеу Роберта Влерика, обилазећи Београд у међувремену.

У Паризу је 1927. имао прво инострано излагање у Салону независних. Самостално је излагао три пута , док је као члан УЛУС-а и Ладе представљан на бројним изложбама. До Другог светског рата радио је као професор у Школи за примењену уметност и на Уметничкој академији, после рата у Трећој мушкој гимназији и основној школи ,,Филип Вишњић”.

Оставио је импозантан опус од преко 300 радова. Од митолошких, паганских, религиозних и историјских мотива, до многобројних актова, психолошких и интимних портрета, бисти и споменика широм Југославије. Истичу се животне теме из Кладова и околине, попут бербе грожђа и риболова, али и надахнуће Хајдук Вељком.

Смрт супруге Јоване-Љуше 1986. оставила га је скрханог. Тестаментом 1989. завештао је Кладову преостала дела и свој Атеље на Звездари, под условом да га општина сахрани у родном месту. Преминуо је 1.2.1995. оставши сахрањен у Београду.

Историчарка уметности Вера Јовановић и Центар за културу Кладово 2006. године објавили су биографију Михаила Томића, извор изнетих података и фотографија.