Аврам Петронијевић, рођен у Текији 2.9. по старом и 13.9.1791. по новом календару, био је познати државник, председник најдуговечније српске Владе и министар иностраних послова Кнежевине Србије. Сматра се и најдужим председником Владе Србије од настанка тог државног органа. Једна је од најзначајнијих личности уставобранитељског режима.
Као рођени Текијанац основно образовање стекао је у Текији најближем већем граду, тик са друге стране дунавске обале, Оршави, која се тада налазила у Аустријском царству. Године 1817. за стално се вратио у Србију, поставши лични секретар кнеза Милоша Обреновића.
У функцији члана српске депутације боравио је у Цариграду од 1821. до 1826. године, а касније је више пута био српски посланик код Порте, Владе Османског царства. Године 1846. отворио је у Белици, крај Јагодине, прву фабрику за израду стакла на Балкану, чиме је убрзо постао један од пионира индустријалства у Србији. Говорио је немачки, грчки, румунски, италијански, турски и француски језик.
Био је један од истакнутијих организатора Милетине буне, побуне против самовлашћа кнеза Милоша 1835. године. Током израде Устава из 1838. године, као предводник српске депутације у Цариграду залагао за ограничавање владареве власти и демократију. У годинама које су уследиле заједно са Томом Вучићем Перишићем стао је на чело Уставобранитеља у политичкој борби против кнеза Милоша Обреновића. Уједно, представљао је намесника кнезу Милану, који је у то време био болестан, и малолетном кнезу Михаилу.
Током владавине кнеза Александра Карађорђевића, и до своје смрти, био је министар иностраних послова и кнежев представник. Његова четврта Влада, која је трајала од 1844. до његове смрти 1852. године, најдужа је српска Влада икада.
Од 1820. године био је ожењен Станијом Карамарковић, са којом га је венчао кнез Милош Обреновић. Аврам и Станија имали су шесторо деце, од којих су само двојица синова надживела славног Текијанца. Умро је у Цариграду 22.4.1852. године, током званичне политичке посете. Сахрањен је у тамошњој цркви Свете Петке.
