Хатишерифом из 1833. године Кнежевини Србији потврђено је присаједињење отргнутих области које су до 1813. биле део Устаничке Србије. Међу њима су биле Црна Река и Неготинска Крајина. Граница Кнежевине Србије и Видинског санџака тиме је померена на Тимок. Унутар српских граница поново је била Брестовачка бања.

Ова свечана повеља султана Махмуда II, која је трећи хатишериф по реду, стигла је крајем 1833. у Крагујевац, где ју је кнез Милош Обреновић свечано представио фебруара 1834. на Великој народној скупштини. Нешто више од пола године потом, српски кнез пошао је у Видин, где га је чекао Хусеин-паша.

Кнеза Милоша пут је водио из Пожаревца преко Шетоња, Жагубице и Брестовачке бање. Према истраживањима историчара Милоша Петровића, био je то разлог да Брестовачка бања осване 25.8.1834. на насловној страни ,,Новина србских”, првих и тада јединих новина у Србији, које су покренуте исте године, о чему сведочи нумерисање ,,I. година” видљиво на исечку у горњем делу илустрације.

Испод ,,I. година” дат је садржај у коме је прва наведена Брестовачка бања, као место главне вести насловљене ,,Брестовачка баня, 21гъ Августа”. Службени лист Кнежевине Србије, чији уредник био Димитрије Давидовић, излазио је у том периоду једном недељно. Како је раније спомињано на фејсбук страници Упознајте Борски округ, штампан је по старом правопису до 1868. године и прихватања реформе Вука Караџића.

Вест говори о добродошлицама којима је кнез Милош дочекиван у Хомољу и Брестовачкој бањи. У Брестовачкој бањи боравио је од 18. до 23. августа по јулијанском календару. Део боравка провео је са породицом и значајним чиновницима, попут Алексе Симића, расинског великог сердара Милете Радојковића и тимочког великог сердара Стевана Стојановића.

Истакнуто је да је кнез Милош користио купалишта Брестовачке бање, која су пре њега у више наврата користили кнегиња Љубица и кнежев брат Јеврем Обреновић. Заједно са најмлађим сином и каснијим кнезом, Михаилом, они су два дана раније наставили пут у Видин, где је већ био пристигао кнежев кум и знаменити дипломата рођен у Текији, Аврам Петронијевић.

У илустрацији, испод исечка насловне стране 34. броја ,,Новина србских”, фотографија хамама, са касније замењеном ћерамидом, који је користио кнез Милош; архива Андреја Андрејевића, истакнутог историчара уметности 20. века.