Карта аутора Роберта Лoрија и Џејмса Витла, двојице британских гравера и издавача, настала је на темељима радова Томаса Кичина. Роберт Лори, рођен 1755. и преминуо 1836. године, најпре је запамћен по графичкој техници мецотинта. Године 1794. заједно са Џејмсом Витлом, рођеним 1757. и преминулим 1818. године, наследио је издавачку делатност Роберта Сејера у лондонској улици Флит стрит број 53.
Према истраживањима историчара Милоша Петровића, издавачка кућа ,,Лори и Витл (Laurie & Whittle)” објавила је ,,Нови универзални атлас (A New Universal Atlas)” у више издања. Издање из 1804. садржи 60 карата, међу којима је карта ,,Краљевина Угарска, Кнежевина Трансилванија, Славонија, Хрватска, са делом Влашке, Бугарске, Босне и Србије” из 1794. године, одштампана на 42. страни. Прве четири територије биле су хабзбуршке. Како назив наговештава, карта обухвата део онога што је сматрано Србијом, јер је Србија са Влашком, Бугарском и Босном приказана на следећој страни унутар европског дела Османског царства.
Међутим, већи број топонима источне Србије уцртан је на карти са 42. стране. На простору данашњег Борског округа уцртани су: Мајданпек (Medanipeck), Пореч (Poretz), Голубиње (Colubina), тврђава Фетислам (Fetislan), Врбица (Virbitz), Велесница (Wellesnitza), Грабовица (Grabovitza) и Брза Паланка (Bissa). На Великом острву уцртана је Каменица (Kamentza) која се сматра претечом Мале Каменице, док је на месту Радујевца топоним ,,Груја (Gruia)”. Као што је више пута спомињано, Груја је данас насеље на супротној обали Дунава, у Румунији.
Поред Ресаве (Ressava), Млаве (Mlava), Пека (Ipek) и Тимока (Timok), уцртана је река ,,Орколука (Orkoluka R.)”. На раније објављеној карти на фејсбук страници Упознајте Борски округ објашњено је да се ради о хидрониму из атласа 18. и са почетка 19. века, који је углавном уцртаван као спој различитх река. На Дунаву узводније од Пореча уцртан је ,,Вир Дунава (Whirlpool of the Danube)”, док су узводније од Фетислама ,,Катаракти (Cataract)”, хидроним познат од времена цара Трајана. Низводније одатле уцртане су ,,Рушевине Трајановог моста (Ruins of Trajan’s Bridge)”.
Унутар Србије такође су видљиви: Кучајна (Kutschain), која је због познатог рудника уцртана као већи градови, потом Голубац (Kolumbatz), Велико Градиште (Gradisca), Рам (Ram), Свилајнац (Esvilein), манастир Манасија као Ресава (Ressava), Ћуприја (Morava-Hizar), Параћин (Parakin), Сокобања (Panga) и Сврљиг (Isperlekhan).