Пре 77 година, 3.10.1944. Бор је ослобођен од немачке окупаторске власти у Другом светском рату. Од краја септембра, најпре из правца севера и истока ка Бору су надирале снаге Црвене армије. Док је совјетска авијација извршавала ударе на немачке снаге у Бору, 3. октобарског дана око 14 сати у Бор је ушао Трећи батаљон 9. бригаде 23. дивизије НОВЈ, потом око 15:30 из правца Слатине и 223. стрељачка дивизија Црвене армије. Истовремено, ослобођена је Брестовачка бања.

Немачке снаге покушавале су да одступе у правцу Злота и оставе Бор разрушен и празан. У томе су успеле тек делимично, премда је на томе плански рађено дуго. Извлачење преосталих заточеника бројних логора около Бора започето је недељама раније.

Током непуне три године, од новембра 1941. до септембра 1944. године, у овдашњим концентрационим логорима заточено је било око 30 000 људи различитих националности. Један од њих био је и чувени мађарски песник Миклош Радноти, о коме је више пута писано на фејсбук страници Упознајте Борски округ, који је 17. септембра спроведен на последњи марш током кога је месец и по дана касније убијен далеко од источне Србије, у Абди крај Ђера. Била је то судбина само једног овдашњег логораша.

Други велики задатак немачких снага, био је да униште преостало оружје и муницију у Бору. Према наводима пуковника Петра Вишњића у делу ,,Операције за ослобођење источне Србије”, само од неуништене количине муниције у Бору је заплењено 37 вагона. Међутим, на првом месту немачких планова било је порушити оно због чега је Бор и њима био нарочито важан, то су постројења рудника. Поједине машине, централна радионица и окна јесу били порушени, али брзо надирање црвеноармејских снага осујетило је немачке планове да минирају рудник у много већој мери.

Горња фотографија у илустрацији приказује 9. бригаду 23. дивизије НОВЈ на улицама Бора (детаљ из споменуте књиге пуковника Петра Вишњића). На доњој фотографији снимљен је Борски рудник у годинама пред Други светски рат (фотографија је део збирке немачког геолога и минералога Гинтера Грундмана).

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.