Године 1979. на археолошком локалитету Понтес, недалеко од данашњег села Костол код Кладова, пронађена је статуа бога Јупитера. Откривена је у јами у пролазу западне капије (porta principalis sinistra). Реч је о статуи израђеној у ситнозрнастом мермеру, беле боје са нијансама светло жуте и сиве, којој недостају руке и глава. Настала је највероватније током 3. века.

Римски врховни бог Јупитер представљен је на престолу са наслоном. Горњи део тела приказан је наг, док је преко левог рамена пребачена драперија којом су прекривене ноге. Мускулатура попрсја је наглашена, као и набори драперије. Подно драперије видљива су стопала у сандалама, од којих је десно благо уздигнуто од тла, те је десна нога истакнута са подигнутијим коленом у односу на лево. Крај ногу са леве стране приказан је орао са окренутом главом ка Јупитеру.

Укупна висина статуе са постаментом износи 65 центиметара, од чега је висина Јупитера 55. Највећа ширина износи 35 центиметара. На постаменту је уклесан натпис: I(ovi) O(ptimo) M(aximo) Montano nomi-ne M Luci Romani Mari-ni(us) Aug(ustalis) col(oniae) Drub(etae) ex vo-tum (sic) in possessione sua posuit.

Натпис на латинском језику, уз посвету ,,Најбољем, највећем Јупитеру Монтану (Montanus)ˮ, наводи имена две особе које су подигле статуу – ,,у име М. Луција Ромaна, Марин(ус), августал колоније Дробете, поставља завет на свом поседуˮ. Премда се Дробета налазила на супротној обали Дунава од данашњег Костола, сматра се да статуа није пренета, већ је настала у периоду када је приобаље данашње општине Кладово било под управом Дробете.

Ова претпоставка изнета је у Извештају о археолошким истраживањима у 1980. години ,,Трајанов мост – Castrum Pontesˮ, који су писали археолози Милутин Гарашанин, Милоје Васић и Гордана Марјановић Вујовић. Извештај је 1984. објављен у ,,Ђердапским свескама IIˮ, публикацији о археолошким истраживањима уочи подизања нивоа Дунава настанком ХЕПС ,,Ђердап IIˮ.

Данас је статуа Јупитера један од најупечатљивијих експоната Археолошког музеја Ђердапа. Знатан број експоната, који се чувају у Народном музеју у Београду и Археолошком музеју Ђердапа у Кладову, пронађен је на локалитету Понтес, подигнутом са Трајановим мостом. Многи су раније објављени на фејсбук страници Упознајте Борски округ, попут Бронзане главе оца цара Трајана или Маске са парадног шлема.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.