Литографију из 1821. године, димензија 25 х 35 центиметара, израдио је Франц Волф, аустријски сликар и литограф рођен 1795. и преминуо 1859. године, на основу цртежа Лудвига Ерминија. Као што наведена имена наговештавају, објављена је у илустрованом путопису ,,Двеста шездесет четири погледа на Дунав – након пловидбе Дунавом од извора до његовог ушћа у Црно море” који је у више наврата представљен на фејсбук страници Упознајте Борски округ разним литографијама.

Заслуге за ову значајну публикацију припадају Адолфу Куникеу, аустријско-немачком цртачу и издавачу рођеном 1777. и преминулом 1838. године, премда је на литографијама радило више аутора. Постоје три издања, из 1821, 1824. и 1826. године. Дата литографија краси 224. страну.

За разлику од многобројних које превасходно приказују пејзаже, у овом случају овековечен је и некада чест призор у Ђердапској клисури. Услед некадашње тешке проходности и пре доласка пароброда, са обале је бродове узводно вукла крупна стока, али и људи на мање приступачним местима.

Синоним за такву обалу Дунава јесте Казан, препознатљив и на овој литографији. Призор је сагледан са тада аустријске, а данас румунске обале. Петорица људи вуку брод на обали Кнежевине Србије, тада саставном делу Османског царства, о чему сведочи Трајанов пут којим су се кретали.

Рупе у стени то потврђују. У једном од ранијих текстова детаљније је објашњено како је Трајанов пут, уз основу пута која је усечена у стену, чинила и дрвена конструкција. Приказане рупе, које су биле видљиве све до настанка Ђердапског језера, служиле су за греде којима је омогућена изградња комплексне конструкције.

Међутим, име литографије не наводи Трајанов пут, већ мост. Уочљиво је да је реч о погрешном именовању. Остаци Трајановог моста смештени су у знатно другачијем пределу, тридесетак километара низводније Дунавом.

У десном делу литографије, на тада аустријској обали, налазе се четворица мушкараца, од којих је један стражар пред стражарском кућицом, и девојка. На броду је крманош, по којима је Ђердап такође био познат. Литографија припада бароку.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.