Када је 17. августа 1967. године путем штампе обелодањено откриће Лепенског Вира, као сензационалног археолошког налазишта, у првом плану биле су овдашње скулптуре. Упечатљиве и изненађујуће детаљне за праисторијски период у коме су настале, већ на први поглед осликавале су значај до тада непознате праисторијске културе.

Дневни лист ,,Политика” тога дана је темељито посветио пажњу овом открићу. Према истраживању историчара Милоша Петровића, уз фотографије самог локалитета, објављена је и фотографија археолога Драгослава Срејовића управо са једном од пронађених скулптура. Била је то скулптура названа ,,Сирена”. Слична фотографија, са истом скулптуром, али из другог угла, објављена је и сутрашњег дана, 18. августа.

Реч је о само једној упечатљивој скулптури и само делу новинских чланака који су фотографијама скулптура дочаравали величину праисторијског археолошког налазишта са обале Дунава у атару Бољетина, недалеко од Доњег Милановца. Опсежна археолошка ископавања тиме су постала знатно опсежнија, како би се што више открило пре подизања нивоа Дунава изградњом хидроенергетско-пловидбеног система ,,Ђердап”.

Откривен је велики број скулптура. Њих 53 историчарка уметности Љубинка Бабовић је у монографији ,,Уметност Лепенског Вира” поделила у три групе, према основним формама: фигуралне, орнаменталне и аниконичне. Најстарија међу фигуралним скулптурама, понела је назив ,,Адам”.

Приказана скулптура, која се датује у период 6300-5900. пре нове ере, пронађена је у зачељу ,,Светилишта испод стене”, лево од каменог стола. Поред тога што је најстарија у својој групи, само место на коме је пронађена унутар археолошког налазишта такође говори о важности ,,Адама из Лепенског Вира”. Скулптура је моделована у натуралистичком стилу, са детаљима људског лица.

Остатак, односно њено тело, представљено је дискретније, али са заобљеним масама којима до изражаја долазе сенке, чиме се додатно обликује. На врату и појединим деловима тела примећени су трагови тамног пигмента. Израђена је у кварцном пешчару. Висине је 23,2 центиметра и ширине 16 центиметара.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.