Пре 47 година, 27.7.1974. објављивањем Закона о НП Ђердап у Службеном гласнику СР Србије бр. 31, основан је највећи национални парк у Србији – Национални парк Ђердап.

Изразито шумско богатство, које обухвата безмало две трећине територије, разноврсност геолошког наслеђа и флоре и фауне, као и монументални спој Дунава и обронака јужних Карпата, резултирали су да Ђердап оновремено буде проглашен тек другим националном парком у Србији. Дана 27.7.1974. године, само је дато признање великом уметничком делу које је природа створила, а o коме су одвајкада писали светски учењаци, путописци и уметници, многи цитирани раније на фејсбук страници Упознајте Борски округ, од Страбона до Ханса Кристијана Андерсена и Жила Верна.

Културно-историјска баштина, која сеже од праисторијског преко античког до модерног периода, одиграла је значајну улогу да се заштити 637,9 км². Оивичен је простор од Голубачке тврђаве, као западне капије Националог парка, до некадашњег римског каструма Диане, као источне капије, уз друга непокретна културна добра од изузетног значаја, попут Лепенског Вира и Трајанове табле. Спелеолошки и хидрографски објекти, смештени дуж композитне клисуре дуге стотину километара, само су део природног богатства које краси немали број реликтних врста.

Јула 2020. године Национални парк Ђердап је, уз проширење територије за 692 км², одлуком Извршног савета Унеска (UNESCO) уврштен у Светску листу геопаркова и тиме постао први геопарк у Србији. Поред општина Голубац, Мајданпек и Кладово, Геопарк Ђердап такође је обухватио део општине Неготин, као и раније необухваћена значајна природна и културна добра трију општина. Међународни значај Ђердапа потврђен је и децембра 2020. године проглашењем за влажно подручје од међународног значаја под окриљем Рамсарске конвенције.

Национални парк Ђердап такође је означен као међународно значајно подручје за птице (Important Bird Area), међународно значајно биљно подручје (Important Plant Area), одабрано подручје за дневне лептире (Prime Butterfly Area) и као део других међународних мрежа за заштиту природе.

Горња фотографија у илустрацији: Поглед са видиковца Плоче;
Доња фотографија у илустрацији: Дугорепа сова, строго заштићена врста у Србији и становник Националног парка Ђердап;
Фото: НП Ђердап.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.