Еколошки покрети данас неретко истичу ,,Влашку бунуˮ, пионирску у светским мерилима, отуд прозвану и ,,Прва еколошка бунаˮ. Неретко је спомињана и на страници Упознајте Борски округ. Од Ђурђевдана до јуна 1935. мештани Кривеља, Брестовца, Оштреља, Слатине, Метовнице, Бора и других насеља бранили су усеве од загађења, по цену сукоба и људске жртве.

Француско друштво Борских рудника и народ били су супарници, привреда и природа такође. Познат део вековне потраге за балансом између просперитета и загађења, коме је претходио дужи увод.

Годину дана раније Раде Драинац је понесен тиме посетио Бор. Новинар и песник, по коме су именоване школа у Београду и библиотека у Прокупљу, написао је потом, према истраживању историчара Милоша Петровића, два опширна и забринута текста о Борском руднику. Навевши у првом, између осталог:

,,Биле су у једно време протурене алармантне вести о Борском руднику како дим из рудникових ливница пустоши усеве земљорадницима у пречнику од 30 километара. Поводом тога била је чак дошла и једна депутација од тринаесторице сељака из села Слатине, недалеко од Борског рудника, која је код меродавних у Београду уложила протест и тражила заштиту. То је био повод да се кренем на пут и да направим једну анкету у Борском руднику, како би јавност знала тачно у чему је ствар.

Познато је да је Борски рудник један од најбогатијих у земљи и да је његово богатство у погледу бакарне руде чувено у целом свету. Акције овог рудника се котирају готово на свим светским берзама, а те акције у ове дане кризе, када је и цена бакру знатно пала, држе се на завидној висини, што потврђује добар профит од пласираног капитала…

Дим је у почетку, док нису били подигнути високи димњаци, клизио по земљи и није се могао резорбирати ни на даљини од петнаестак километара. Постепено овај дим је уништавао воћке, жито, једном речју усеве и поврће…

Онај који није видео ово грандиозно предузеће и његове топионице, тај не може себи створити слику о облацима дима који дању и ноћу сукљају из десетине огромних димњака…

Требало би правично заштити ове сељаке из околине Бора, добре и радне људе, којима је земља све и сва и којима треба осигурати насушни хлеб…

Ја рекох, а ви чините…ˮ

Дневни лист ,,Правдаˮ, 29.4.1934.
(Цео чланак на линку у коментару)

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.