Источна Србија је данас, у највећој мери, са остатком земље повезана аутобуским линијама, те, знатно мање, железничким. Међутим, места Борског округа памте и нека друга времена. Поред већег броја возова, Дунав је био значајан и за локални саобраћај. Некада од Радујевца, потом Текије, могло се стићи све до Београда. Мада све скупа споменуто звучи изразито прогресивно за једну област, планови су били још већи.
Године 1964. Бор је био једно од најбрже растећих градских насеља у Југославији. Пратећи то, као један од даљих корака у развоју означен је аеродром. Мада се сама идеја о аеродрому може сматрати веома амбициозном, планови су сезали знатно даље. Најдуговечнији српски дневни лист говорио је о намерама, из данашњег угла тешко замисливим, да се између аеородрома у Београду и аеродрома у Бору отвори редовна линија. Наводно, реч би био о свакодневном авио саобраћају.
Потоњи период показао је да је реч било о преамбициозним плановима, те је борски аеродром завршен тек две деценије касније. А како ни данас, више од пола века потом, није остварена ниједна унутардржавна авио линија, ни између Београда и многољудног Ниша, намеће се питање: колико су били велики планови о расту и развоју Бора?
,,Почетком идућег месеца почеће градња борског аеродрома, првог у источној Србији. Аеродром ће бити саграђен на месту које је 7 километара удаљено од Бора. На његову бетонску писту моћи ће да слећу ’Дагласи ’, ’Иљушини’ и други мањи путнички и транспортни авиони. Како се предвиђа, аеродром ће бити предат у саобраћај крајем маја ове године. ЈАТ је у овогодишњем реду вожње предвидео свакодневну везу између Београда и Бора.”
Дневни лист ,,Политика”, 26.2.1964.