Аустријска карта из 1723. године са деловима данашњег Борског округа који су били под аустријском управом

Након Аустријско-турског рата 1716-1718, миром у Пожаревцу Османско царство је изгубило територије од Саве и Дунава до Западне Мораве. Овај северни део данашње централне Србије нашао се под управом Хабзбуршке монархије. Западни и централни делови постали су део аустријске покрајине под именом Краљевство Србија, док је област источно од Млаве припојена аустријској покрајини Тамишки Банат, чије је седиште било у Темишвару.

Већи део данашњег Борског округа тако се нашао под аустријском управом. Простор општина Мајданпек, Кладово и Неготин био је у целости ослобођен од турске власти, док је северни део данашње територије града Бора, до села Лука, био под аустријском управом, а већи јужни остао у Османском царству. Пет година потом настала је ова карта на немачком језику, географски одлично урађена са обзиром да је настала пре скоро 300 година и са великим бројем топонима. Многа насеља са карте и данас постоје, док су нека, пак, нестала. Тако се на карти налазе:

Boretz (Пореч) – данашњи Доњи Милановац, као и околна села Mosnia (Мосна) и Colubinna (Голубиње);
Maydanpek (Мајданпек) и села Iasikova (Јасиково), Rudna glava (Рудна Глава) и Csena Stiza (Црнајка);
са територије данашњег града Бора села Gorniana (Горњане) и Luke (Лука);
затим Cladova (Кладово) и Persa Pallanka (Брза Паланка) са околним селима Sip (Сип), Verbiza major (Велика Врбица), Verbiza minor (Мала Врбица), Rinova (Ртково), Korbova (Корбово), Bodverska (Подвршка) и Graboviz (Грабовица);
Negodin (Неготин), Prova (Прахово), Radouvez (Радујевац), Vidrovaz (Видровац), Popoviz (Поповац), Stubik (Штубик), Zlatina (неготинска Слатина), Roglieva (Рогљево), Bregova (Брегово), као и још неколико села.

Са друге стране, одређена насеља која спомиње ова карта су данас или део других насеља или су нестала, а то су:
Ribeniz (Рибница) и Oreskovitz (Орешковица) која постоје, али су административно део Доњег Милановца;
Kosovitz – насеље које би могло да носи назив Косовица и обележено је у сливу Поречке реке недалеко од данашњих села Мосна и Тополница;
Iastrabina – српски назив би вероватно гласио Јастрабина или Јастрабиње/Јастребиње, а насеље је обележенo на простору између данашњих села Тополница и Клокочевац;
Dobra Stisa – Доброшинца, између Горњана и Рудне Главе;
Kovilova – заправо је стари назив (Ковилово) за данашње место Текија;
такође, за већи број топонима на територији данашње општине Неготин је реч о насељима која постоје и данас, само носе другачији назив.

* Карта у целости приказује све области источно од Велике Мораве, али је ради боље прегледности зумирана на простор данашњег Борског округа

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.