Бор свој нагли развитак дугује почетку 20. века и 1903. години, када убрзо од сеоског прераста у право градско насеље. Међутим, највећи свој процват доживљава у другој половини 20. века, па се тако број становника од пописа 1961. године, када је имао 18 816 становника, повећао за чак 51% до следећег пописа, те је 1971. имао 29 418 становника, што је свега 5 000 мање него што данас има.
Главни мотор наглог повећања становништва у Бору 60-их година прошлога века био је повишени животни стандард, који није имао утицај само на досељавање, већ и на побољшање животних услова, а тако и стабилност морталитета. За непуну деценију стопа смртности одојчади пала је са 91,4 на 37,4. Велику улогу у животу града, пак, имале су и дневне миграције. Побољшање саобраћајних веза и велики број радних места условили су да је свакодневно 3800 житеља околних села долазило у Бор.
Са развојем рударства и повећањем броја становника, настајале су и друге фабрике, попут Фабрике бакарне жице, али и оних које нису везане за рударство, као што је била Југобанка Бор. Свој економски врхунац Бор је доживео 80-их година, када је РТБ Бор постао концерн који је имао своја представништва у Западној Немачкој и Сједињеним Америчким Државама. Полет Рударско-топионичарског басена довео је до великог прилива радне снаге. У једном моменту борски гигант бројао је и до 22 000 запослених.
Убрзо је Бор достигао и највећи број становника који је икада имао, 40 668, чиме је за 1 000 становника на кратко успео да престигне и одувек већи суседни Зајечар и постане највећи град Тимочке Крајине. Тако је Бор само за један век од омањег села са 705 становника, према попису из 1890. године, увећавши становништво 58 пута постао центар региона.
Нажалост, управо након тог пописа 1991. године, услед кризе у држави која је настала, а која се осликала и на највећег привредног гиганта у источној Србији, РТБ Бор, и број становника у Бору почео је да опада.
